Divertikuli jednjaka – kesasto proširenje zida jednjaka. Najčešći trakcioni (posledica zapaljenskih promena u okolini), sredina jednjaka, asimptomatski, terapija nepotrebna. Faringoezofagealni (Zenker-ov) i epifrenični (poremećaji motiliteta), daju simptome, naročito ako su veliki (disfagija, regurgitacija).
Divertikuli jednjaka predstavljaju vretenasta proširenja zida, kao posledica njihove slabosti, s jedne, i povećanja intralumenskog pritiskaiUtrakcijeizokolnihorgana,s druge strane (pulzacioni i trakcioni divertikuli). Zid divertikuluma može da ima sve slojeve zida jednjaka (pravi divertikulum) iU da sadrži samo mukozu i submukozu, sa prolapsomumišićni sloj (ps eudo divertikulum). Divertikuli su najčešće lokalizovani u sređnjem (60%) i distalnom delu jednjaka (25%), dok je njihova lokalizacija u proksimalnom delu znatno ređa (15%).
1. Zenkerov divertikulum (Zenker diverticulum), faringo-ezofagealni divertikulum je smešten između farinksa i GES-a, obično je solitaran, pulsacionog tipa, različite veličine (vremenom se povećava, te su oni koji su opisani veličine jabuke, čak i dečje glave).
Klinička slika zavisi od veličine divertikuluma. U početku, dok je još malih dimenzija, njegovo prisustvo je asimptomatsko. Kasnije, kada dostigne određene dimenzije, ispoljava se osećaj ,,grebanja“ ih prisutnog stranog tela u podnožju vrata, suvoća usta, suv kašalj, obilnije lučenje pljuvačke, zatim disfagija, regurgitacija unete hrane i tečnosti, i pojava „manevarskih pokreta“ kod bolesnika (pomaže se rukama pri gutanju hrane). Neretko je prisutan neprijatan zadah iz usta (Foetor ex ore). Kada je divertikulum većih dimenzija, on se uočava inspekcijom. U toku pijenja tečnosti prisutno je pretakanje.
Komplikacije su moguće: zapaljenje jačeg stepena divertikulitis, ulceracija i krvarenje unutar i iz divertikuluma, aspiracija regurgitiranog sadržaja iz divertikuluma u disajne puteve i pojava bronhopneumonije i perforacija zida divertikuluma.
Dijagnoza se postavlja rendgenskim i endoskopskim pregledom. Pri gutanju barijumske kaše prvo se ispunjava divertikulum, a tek kasnije jednjak. Ezofagoskopskim pregledom uočava se divertikulamo proširenje u hipofarinksu i eventualne zapaljenjske promene, ulceracije i krvarenja-različitog stepena.
Lečenje je konzervativno. Ishrana treba da bude bez začina i alkohola, hrana treba da
je kašasta, zalogaji koji se gutaju manji. U slučaju divertikulitisa primenjuju se antibiotici. Hirurško lečenje se primenjuje kod eventualno nastalih komplikacija jačeg krvarenja iz divertikuluma, fistulizacije i perforacije.
2. Divertikuli srednjeg (epibronhalni) i donjeg dela (epifrenični) jednjaka su češći. U srednjem delu jednjaka divertikuli su obično trakcionog, dok su u distalnom delu češće pulsacionog tipa.
Klinička slika. Kada su malih dimenzija i bez komplikacija, prisustvo divertikula je asimptomatsko i slučajno se dijagnostikuje u toku rendgenskog ili endoskopskog pregleda jednjaka, pretežno kod starijih osoba, kod obapolapodjednako. Kada su divertikuli većih dimenzija (10-12 cm <j>) prisutna je disfagija, osećaj pritiska iza grudne kosti i ,,zaostajanja“ zalogaja, štucanje, oštar bol iza grudne kosti (anginoznog tipa) i ezofagealno povraćanje.
Komplikacije su iste kao i kod Zenkerovog divertikuluma (divertikulitis, ulkus u divertikulumu, krvarenje jačeg stepena i perforacija).
Dijagnoza se postavlj a rendgenskim pregledom uz uzimanje barijumske kaše i ezofagoskopskim pregledom
Lečenje je simptomatsko. U slučaju divertikulitisa i često propratnog refluksnog ezofagitisa daju se antibiotici, spazmolitici, antacidi, metoklopramid (klometol), i holinomimetici (cisap). Hirurško lečenje se primenjuje kada nastanu vitalne komplikacije, a hirurški se interveniše preko leve pleure.