Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok umiranja u Srbiji, a u 2011. godini od bolesti srca i krvnih sudova umrlo je više od 55.000 ljudi, rečeno je na današnjoj konferenciji povodom Svetskog dana srca, 29. septembra.
„Od bolesti srca i krvnih sudova tokom 2011. godine u Srbiji je umrlo 55.514 osoba (25.454 muškaraca i 30.060 žena). Bolesti srca i krvnih sudova sa učešćem od 54 odsto u svim uzrocima smrti vodeći su uzrok umiranja u Srbiji“, rekla je Nataša Mickovski iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Mickovski je kazala da je svaki drugi stanovnik Srbije žrtva kardiovaskularnih bolesti, a da je svaki osmi umrli bio u najproduktivnijim godinama života (25-64).
Svakodnevno u Srbiji od bolesti srca i krvnih sudova umre više od 150 osoba, a oko 15.000 dece trenutno živi sa tim zdravstvenim problemima, rekla je Mickovski.
Bolesti srca i krvnih sudova mogu se kontrolisati i lečiti, jer su prouzrokovane faktorima rizika kao što su: pušenje, fizička neaktivnost, visok krvni pritisak, visok nivo holesterola i glukoze u krvi, nepravilna ishrana i gojaznost.
Učesnici konferenciji su naveli da više od 80 odsto prevremenih smrti i više od 50 odsto obolevanja od srčanog i moždanog udara može da se spreči kontrolom tri bitna faktor rizika – pušenje, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana.
Pušenje izaziva jednu petinu svih kardiovaskularnih bolesti i pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara u poređenju sa nepušačima, rekli su učesnici konferencije.
Mickovski je kazala da je rizik za šlog (moždani udar) isti kod žena i muškaraca i da je zato bitno da se krvni pritisak redovno kontroliše i reguliše. Kako je navela, visok krvni pritisak je broj jedan kod izazivanja moždanog udara.
Jovan Košutić iz Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić“ rekao je da veliki rizik od dobijanje kardiovaskularnih bolesti kod dece predstavlja gojaznost koja je epidemijskih razmera.
„Takva deca sve više dobijaju hipertenziju (visok krvni pritisak) i to dovodi do ranog infarkta“, kazao je Košutić i dodao da je zbog toga neophodna „agresivna“ prevencija.
Državni sekretar Ministarstva zdravlja Vladan Đukić rekao je da je neophodno da se nastavi sprovođenje svih preventivnih programa za otkrivanje bolesti srca i krvnih sudova.