Ako ste snažni i u formi, mogli biste da budete sledeća žrtva skrivene zdravstvene pretnje koja ljude guši u snu.
Nedugo pre nego što se svetla ugase, medicinska tehničarka po imenu Dara oprema me obiljem žica i senzora: šest elektroda stavlja mi na kratko ošišanu frizuru; senzore za merenje pritiska vazduha uz usta i nozdrve; priključuje me na monitor za srce i pluća elektrodama na grudima; a na kapke, vilicu i noge stavlja detektore pokreta. Ostatak noći svaki moj moždani talas, udisaj, otkucaj srca, treptaj očima, škrgut zuba i trzaj noge snimiće se zbog analize.
Koja je svrha ove opreme za nadzor koja je poslednji krik tehnologije? Uhvatiti lopova: deda Mrakana koji mi krade dah i libido, moju vitalnost i oštroumnost – i koji mi možda skraćuje život.
Lekari krivca nazivaju “opstruktivna apneja u spavanju”, sindrom koji karakteriše ponavljano zatvaranje disajnih puteva tokom noći. Disanje postaje izuzetno teško i može da bude potpuno zaustavljeno čak i na minut. I kako pada nivo kiseonika u krvi, penje se nivo adrenalina a samim tim i krvni pritisak. Kako vreme prolazi, sve veća očajnička potreba za vazduhom podstiče trenutno buđenje – to lekari nazivaju mikrobuđenjem. To traje tek toliko da žrtva koja se pati sa apnejom napuni pluća vazduhom i ponovo zasiti krv kiseonikom i potom istog trena pada u plitak san od kojeg se neće odmoriti. S nastavkom spavanja, jasno, neizbežno ponovo dolazi sledeća runda opuštanja disajnih puteva, začepljivanja i gušenja.
Posledica: obilje zdravstvenih problema, uključujući opasno visok rizik za šećernu bolest, koronarnu bolest i moždani udar.
Procenjuje se da 4 – 6 odsto muškaraca pati od apneje, a većina nema pojma kakvoj su opasnosti izloženi. Zaista, mnogi aktivno negiraju da bi uopšte mogli da budu žrtve. Za mene negiranje tako nečega nije samo stvar ponosa.
Tokom godina naučio sam da je tipičan bolesnik koji pati od apneje u spavanju debeljko s obešenim podvaljkom koji tako hrče da ga čuje ceo komšiluk.
Moj indeks telesne mase iznosi 24, vrat mi je tanak i pre podsećam na olovku nego na ćurana. U prethodnim decenijama moj neveliki harem partnerki zaključio je da hrčem samo ponekad i to uglavnom lagano. Štaviše, pre tri nedelje preplivao sam svoj lični rekord na 200 metara slobodnim stilom, dakle brže nego što sam plivao na koledžu pre 35 godina.
Kako bi neko ko svake noći gladuje za vazduhom mogao da postigne tako nešto?
“Ma, samo bacam lovu,” kažem Dari. Veče u laboratoriji za spavanje košta me lepu sumu. Da nisam izračunao kako ću većinu dobiti u povraćaju poreza, bio bih u opasnosti da iščupam sve te žice, izvinim se i zbrišem.
“O, iznenadili biste se,” kaže mi Dara. “Jednom mi je u istoj noći bio tip težak 70 kg i žena od 200 kilograma. Kladila bih se da će s njim sve biti u redu, a da će ona imati užasnu apneju. Međutim, on je bio težak slučaj, a ona je imala najčistije disanje koje sam videla do sada.”
Saznajte više u junskom broju Men’s Healtha!