U prethodnim člancima smo pisali o karcinoidnom pankreasu, danas pričamo koje još bolesti pankreasa postoje:
Anularni pankreas (Pancreas anulare)
Kada u toku embrionalnog razvoj a dode do formiranja ventralnog pankreasnog pupoljka u obliku prstena, koji nepotpuno ili potpuno okružuje duodenum, nastaje ova anomalija. Anulami pankreas može izazvati intestinalnu opstrukciju u dece i odraslih. Postprandijalna nadutost, epigastrični bol, muka i povraćanje mogu postojati godinamapre nego što se postavi dijagnoza.
Rendgenski pregled gastroduodenuma pokazuje simetričnu dilatacijuproksimalnog duodenuma, sa izraženim recesursima, zbrisanost duodenalne sluznice bez vidljivih oštećenja, apri ponovljenom ispitivanju ove promene se ne nalaze (promenljivost promena). U diferencijalnoj dijagnozi moraju se razmatrati tumori pankreasa i duodenuma, postbulbami peptički ulkus, regionalni enteritis i athezije.
Pacijenti sa anulamim pankreasom imaju povećanu incidencu pankreatitisa i peptičkog ulkusa. Terapija je hirurška. Procedura izbora je retrokolična duodenojejunostomija.
Pancreas divisum
Pankreas divisum je najčešća kongenitalna anatomska promena u građi ljudskog pankreasa. Do ove anomalije dolazi kada se u toku embrionalnog razvoja ne spoje ventralni i dorzalni deo pankreasa pa se izlučivanje pankreasnog soka odvija uglavnom kroz akcesomupapilu. Sadašnja istraživanja pokazuju da ova anomalija nije predisponirajući faktor za razvoj pankreatitisa. ERCP je metoda kojom se dokazuje postojanje pankreas divisuma. Trebanaglasiti dakanulacija dorzalnog duktusa utokuERCP-anijejednostavna.
ERCP prikaz pankreas divisuma, mali kahbar ventralnog duktusa sa arborizovanim izgledom, može da se zameni sa opstrukcijom glavnog pankreasnog voda zbog tumorske lezije.
Makroamilazemija
U makroamilazemiji, amilaza se nalazi u krvi u obliku polimera suviše velikih da bi mogh da se izluče preko bubrega. Bolesnici sa ovim poremećajem imaju povišenu vrednost serumske amilaze, malu vrednost amilaze u urinu i Cam/Ccr, manju od 1%. Makroamilazemija se otkriva u 1,5% odraslih osoba.
Ona je najčešće slučajno otkriće i nije u vezi sa oboljenjempankreasa. Bolesnici sa ovim poremećajem ne treba da budu tretirani kao oni sa pankreatitisom. Dokazuje se hromatografijom seruma.
Makrolipazemija
Makrolipazemija se viđa u bolesnika sa cirozom jetre i limfomom non-Hodgkin. U ovih pacijenata nema oštećenja pankreasa. Lipaza je vezana u kompleks ša imunoglobuhnom A. I makrolipazemija i makroamilazemija se mogu naći u pacijenata sa povišenim nivoom imunoglobulina A.
Atlas bolnica je napisala sjajan članak „Šta činiti kada se desi upala pankreasa?„
Bolesti pankreasa:
