Vie od dve hiljade srèanih bolesnika edukovano je od 2010. godine na prvom srpskom Odeljenju za edukaciju pacijenata Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, saoptio je danas taj institut.
Smrt zbog kardiovaskularnih bolesti nastupa iznenada, vrlo èesto i pre nego to je moguæe primeniti medicinsku pomoæ, a kako se navodi, polaznici su proli obuku tokom koje su upoznati s preventivnim merama koje ih upuæuju ta treba da rade i faktorima rizika koji ih upozoravaju ta treba da izbegavaju.
„Bolesti srca utièu na radnu sposobnost i porodiène odnose, psihofizièke sposobnosti, kao i na gubitak radne sposobnosti. Psiholoki, socijalni i profesionalni faktori, kao i ‘stil ivota’, samo su neki od tetnih èinilaca, odnosno ‘faktora rizika’ koji mogu delovati pojedinaèno ili èeæe udrueno, kada se njihovo dejstvo potencira i multiplicira„, objasnila je naèelnica Odeljenja za edukaciju u Institutu za KVB Vojvodine dr Tijana Momèilov Popin.
Edukacijom je u Institutu za KVB Vojvodine od 1. jula 2010. godine obuhvaæeno 214 hospitalizovanih pacijenta, tokom 2011. – 940, a do 1. jula 2012. – 896 bolesnika.
„U daljem radu ovog odeljenja planiraju se kontrolni pregledi pacijenata sa analizom postignutih preventivnih mera i korekcijom faktora rizika“, navodi se u saoptenju i dodaje da se zatim izraèunava stepen opasnosti za novi koronarni dogadjaj i planiraju dalje mere prevencije u cilju smanjena rizika sa novi kardiovaskularni dogadjaj ili smrtni ishod.
Prema reèima dr Momèilov Popin, strategija prevencije kardiovaskularnih bolesti trebalo bi da bude usmerena ka optoj populaciji, naroèito zdravim individuama sa znaèajno poveæanim rizikom, kao i sekundarnoj prevenciji obolelih.
Kardiovaskularna oboljenja, kao masovna, hronièna nezarazna oboljenja, vodeæi su zdravstveni problem 21. veka. Poslednjih godina veæi porast uèestalosti ovih oboljenja zabeleen kod ena.
Foto: FreeDigitalPhotos.net