Češće se javlja u dečaka nego u devojčica. Može biti primarna i sekundarna.
Primarna enkopreza znači da dete ne uspostavilo potpunu kontrolu defekace ni posle tri do četiri godine života. Sekundarna enkompreza je češća. Javlja se uglavnom u dece školskog uzrasta, pošto su već bila uspostavila kontrolu pražnjenja creva.
Zbog nemogućnosti da kontroliraju defekaciju, deca s enkomprezom žive u stalnom strahu od ismijavanja i ponižavanja. Ona se povlače iz društva, postaju depresivna, a nekad agresivna, posebno prema majci. Ona ponekd gube samopouzdanje i samopoštovanje.
Lečenje
Terapija treba da uspostavi normalno pražnjenje creva i da ukloni eventualne emocionalne poremećaje. Najpre treba roditele upoznati sa suštinom problema i uvjeriti ih da ima još dece sa sličnim poremećajima. Treba u detetu ukloniti osjećaj krivice.
Dubokim klizmama rastvora soli (oko 500 do 700 ml) ili mineralnog ulja dva puta na dan tokom 2 do 5 dana potpuno se evakuira crevni sadržaj iz kolona. Pored klizmi, detetu se daje oralno lek s laksativnim delovanjem (Dulcolax, mineralno ule). Laksans se daje mesecima (najmanje 6 meseci) da održi stolicu mekom i olakša njenu evakuaciju.
Hrana mora sadržavati dovoljno vlaknastih materija, biti pretežno biljna (kupus, kelj, šljive, smokve, hurme, crni hleb, zrna žitarica). Dete mora stvarati naviku da redovno svaki dan ima stolicu. Preporučuje se da dva puta dnevno ide u toalet i pokuša prazniti creva. Nekad je potrebna pomoć psihijatra. U svakom slučaju, neophodno je uspostaviti međusobno povjerenje između deteta, lekara i roditelja. Kontrole treba vršiti kod lekara svaki mesec ili u tri meseca, ovisno o tome postoji li problem ili ga nema.