Enureza je nevoljno, perzistentno umokravane deteta, više od dva puta u toku meseca, nakon dobi kada je uspostavlena normalna kontrola mokraćnog mehura (46 godina) u odsustvu kongenitalnih ili stečenih defekata mokraćnog mehura.
Podela enureze Postoji noćna i dnevna enureza. Rjeđi su slučajevi urinarne inkontinence i danju i noću, što predstavlja mešanu enurezu. Tradicionalna podela enureze poznaje primarnu i sekundarnu enurezu. Za primarnu enurezu tipično je neuspostavljane kontrole mokraćnog mehura od rođenja. Sekundarnoj enurezi svojstven je poremećaj kontrole nakon kontinuirano suhog perioda u trajanju dužem od šrst meseci.
Prisutna je i klasifikacija na polisimptomatsku i monosimptomatska noćnu enurezu. Polisimptomatska enureza je umokravane praćeno urgencijom, učestalošću uriniranja, inkontinencijom, urinarnom infekcijom. Monosimptomatska enureza je isključivo noćna pojava, što znači da je dnevno urinirane normalno.
Prevalencija enureze varira među različitim populacijama. Javlja se u 1520% petogodišne dece, 5% desetogodišne i 12% petnaestogodišne dece. Karakterizira je spontano iščezavane po stopi od 15% godišne. Od 15% do 20% dece s noćnom enurezom ima i dnevnu enurezu. Rezultati kliničkih istraživanja saglasni su da je veća prevalencija enureze kod dečaka, prvorođenčadi i dece iz nižih socijalnih slojeva nego kod ostalih kategorija malodobne populace.
Noćna enureza
Noćna enureza je multifaktorijalno stane. Sve nene forme imaju veliku porodičnu incidenciju. Ispitivanja pokazuju da mali funkcionalni kapacitet mokraćnog mehura i nestabilnost mokraćnog mehura ne utječu znatne na pojavu enureze. Stres i anksioznost u razvojnom periodu od 2,5 do 3,5 godina života mogu generirati sekundarnu enurezu. Psihijatrijski poremećaji su češće prisutni kod pacenata s mešanom enurezom. Sadašne sofisticirane stude sna notiraju da se enuretični događaji dešavaju u svim fazama sna proporcionalno s vremenom koje se provede u svakoj fazi.
Ne isključeno da usporeno sazrevane centralnog nervnog sistema smanjuje sposobnost inhibiranja kontrakcija mokraćnog mehura noću. S tim u vezi indikativna je česta povezanost enureze s drugim razvojnim poremećajima i neno spontano iščezavane s godinama života. Među organskim uzrocima enureze ističu se: infekcija, poliurija, anatomske abnormalnosti urinarnog sistema i neurološke afekce. Enureza može biti izraz noćne epilepse. Kod nekih pacenata se noćna enureza povezuje s noću nižom koncentracijom vazopresina.
Evaluacija pacenata s enurezom Iako je većina dece s enurezom zdrava, njihova evaluacija se izvodi kako bi se isključio bilo koji organski faktor ili bolest. U primarnoj obradi pored dobro uzete anamneze i fizikalnog pregleda treba uraditi pretrage krvi i urina. U dece s polisimptomatskom noćnom enurezom i sekundarnom noćnom enurezom neophodno je izvršiti daljne radiološke pretrage. Sumne na psihičke i psihijatrijske poremećaje pojedinih enuretičara uključuju i nalaz dečeg neuropsihijatra i psihologa.
Tretman noćne enureze zahteva primenu nefarmakoloških i farmakoloških mera. U nefarmakološke mere spadaju motivacijska terapija, uz vođene dnevnika o uriniranju, vježbe treninga mokraćnog mehura, restrikciju tečnosti u večernjim satima, buđene i izmokravane, nagrađivane i kažnjavane, psihoterapiju, detetsku terapiju, hipnoterapiju i kondicioniranu terapiju. Pokazalo se da je upotreba alarm sistema najefikasne sredstvo za blagovremeno buđene i inhibirane uriniranja s visokih 70% slučajeva izlečenja.
Zajedničko je za medikamente antidiuretike (desmopresin acetat, 1deamino 8Darginin vasopresin, DDAVP, Minirin), antiholinergike (oxybutynin chlorid) i triciklične antidepresive (imipramin, amitriptilin), koji se koriste u terapiji noćne enureze, da ne utječu odlučujuće na otklanjane nedostatka podsvjesne sposobnosti inhibice refleksa detrusora kada je kapacitet mokraćnog mehura prezasićen. U određenim slučajevima uputna je kombinirana primena terapeutskih modaliteta.
Dnevna enureza ograničena je na svega oko 3% dece sedmogodišneg i 1% desetogodišneg uzrasta. Urodinamskim ispitivanjima utvrđeno je postojane dviju grupa pacenata s dnevnom enurezom. Kod jednih je funkcija mehura i uretre normalna, s tim što se češće radi o dečacima asocijalnog ponašanja i s enkoprezom. U drugoj grupi u pitanju je disfunkcija mokraćnog mehura i uretre, češće praćena urinarnim infekcijama. Terapija se ograničava na podučavane deteta da češće mokri, eventualno korišćene malog alarma i konsultaciju roditelja i pacijenata s psihologom.
