Ljudsko društvo se danas više oslanja na mašine nego na sopstvenu snagu i mišiće. Gubitak snage i izdržljivosti koji se pripisuje starenju delom je izazvan smanjenom fizičkom aktivnošću ali svi uzrasti mogu imati koristi od toga. Te vežbe ne moraju čak ni da budu naporne da bi bile delotvorne.
Vrlo je važno da pravimo dobre izbore u pogledu zdravlja. Jednostavno, za neka stanja vežba je jedini lek: gojaznost, depresija, dijabetes, artritis, hipertenzija. Čemu konkretno doprinosi vežbanje?
• Kontroliše težinu: Vežbanjem se sagorevaju kalorije, troši energija, ubrzava metabolizam i povećavaju enzimi koji tope masne naslage. Svi ovi procesi traju i posle, dok se odmarate.
• Smanjuje rizik od kardiovaskularnih obolenja: Brzo hodanje 3-4 sata nedeljno smanjuje rizik od srčanog udara za 30-40%. Isti efekat se postiže ako jednom nedeljno idete na neki sport.
• Saveznik je u borbi sa artritisom i osteoartritisom: Vežbe ublažavaju bol, povećavaju pokretljivost, smanjuju iscrpljenost, čuvaju mišićnu snagu, strukturu i funkciju zglobova. Preporučuju se lagani aerobik, vežbe snage i istezanja.
• Sprečava dijabetes: Redovnim vežbanjem smanjuje se rizik od dobijanja dijabetesa tip II jer se održava normalna težina, a ćelijama se omogućava da apsorbuju šećer. Većina gojaznih ljudi ima višak insulina u telu. Vežbanjem telo bolje koristi insulin i smanjuje potrebu za njim. Osobe koje već boluju od dijabetesa treba da se posavetuju sa lekarom oko odgovarajućeg programa lakih vežbi koje će im pomoći da kontrolišu bolest.
• Snižava krvni pritisak: Kod većine ljudi ne postoji samo jedan uzrok hipertenzije. Primarna hipertenzija ne može da se izleči, ali može da se drži pod kontrolom. Gojaznost je jedan od najčeščih izazivača povišenog krvnog pritiska jer stvara dodatan napor za srce i pluća i čini da rade pojačano. Gojazne osobe 2-6 puta češće pate od hipertenzije! Redovno i umereno vežbanje pomaže da se težina drži pod kontrolom, zbog čega se srce i pluća ne izlažu naporu.
• Sprečava osteoporozu i padove: Aktivni životni stil potpomaže očuvanju gustine kostiju. Vežbe u teretani, najmanje pola sata dnevno tri puta nedeljno, povećavaju sadržaj minerala u kostima odrasle osobe. Teretana ili vežbe snage bolje su za kosti od hodanja. Vežbama koje opterećuju kosti jača se snaga mišića i kostiju i time se usporava njihovo propadanje. Hodanje ublažava rizik od pada i loma kostiju. Poboljšanje kardiovaskularnog statusa i smanjenje težine može da poboljša ravnotežu. Isto važi za jačanje mišića nogu i članaka. Oni koji su u dobroj formi imaju mnogo manje šanse da se ozbiljno povrede. Razgibanost, brzina, snaga i ravnoteža doprinose i boljem samopouzdanju.
• Snižava holesterol: Holesterol se proizvodi u jetri i ima ulogu u varenju, održavanju ćelija i hormonskim procesima. Nalazi se u životinjskim mastima, uljima, mleku, žumancetu i mnogim drugim stvarima. On jeste potreban telu da bi opstalo, ali velike količine lošeg holesterola i zasićenih masti škode zdravlju. Vežbe mogu znatno da snize loš (LDL) a povise dobar holesterol (HDL), čak i ako se ne gubi težina.
Koliko vežbe nam je potrebno?
Odrasle osobe biće zdravije ako upražnjavaju umerenu fizičku aktivnost. Stručnjaci savetuju da to treba da bude makar pola sata dnevno svakog ili gotovo svakog dana u toku sedmice. Takva aktivnost može da podrazumeva brzo hodanje, vožnju biciklom, plivanje, kućne popravke ili sređivanje dvorišta. Ako ne možete da vežbate odjednom, jednako je korisno ako vežbate dva-tri puta dnevno u kraćem trajanju.
Koja je prava aktivnost za vas?
Svaka vežba je drugačija i zahteva različit utrošak energije. Najbolje je da u saradnji sa lekarom izaberete ono što vam pričinjava zadovoljstvo: hodanje, tenis, džogiranje, vožnja bicikla… Prijaće vam i da promenite neke sitne navike: umesto prevoza hodajte, idite peške umesto liftom, sami radite kućne poslove, smanjite gledanje televizije i izađite napolje.