Medicinski istraživači su po prvi put prikazali vezu između telesne težine oca, njegovog načina ishrane u vreme začeća i povećanog rizika od dijabetesa na njegovo potomstvo.
Gojazni očevi i potomstvo
Medicinski istraživači su po prvi put prikazali vezu između telesne težine oca, njegovog načina ishrane u vreme začeća i povećanog rizika od dijabetesa na njegovo potomstvo.
Studija, objavljena u prestižnom časopisu „Priroda, je prva te vrste koja pokazuje da očeva prekomerna telesna težina može da utiče na metaboličke poremećaje sledeće generacije.
„Znamo da mame koje su gojazne imaju veće šanse da rode bebe sa većom telesnom težinom, I da telesne težina mame pre I tokom trudnoće može da utiče na metaboličke poremećaje njene dece, delom i zbog ključne uloge koju ima intrauterina sredina za razvoj bebe.“, rekla Je direktor studiJe profesor Margaret Morris sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Južnom Velsu
„Ali do sada, uticaj oca – u smislu veze njegove ishrane – na njegovo potomstvo niJe bila ispitivana.“
Istraživanje je predstavljalo osnovu doktorske studiJe dr Sheau-Fang Ng, koje je pokazalo da faktori sredine kao što su ishrana i težine su važne u razvoju bolesti sledeće generaciJe
U studiji, mužjaci pacova su hranjeni visoko kaloričnom harnom koja izaziva goJaznost i netoleranciJu na glukozu, a zatim upareni zenkama normalne težine. Rezultati su pokazali da su mladunci imali smanjenu toleranciju na glukozu I insulin.
„Ovo Je prvi izveštaJ ne-genetskog, međugeneraciJskog prenos metaboličkih posledica povišene telesne mase oca na potomstvo“, rekla Je profesor Morris.
„Porodična istoriJa diJabetesa je jedna od naJJačih faktora rizika za ovu bolest, ali do sada, stepen uticaja ne-genetskih faktora je bio nejasan.“
Profesorka Morris je istakla da je istraživanje pokazalo da goJazni očevi igraJu važnu ulogu u epigenetskim promenama njihovog potomstva, verovatno zbog dejstva visoko kalorične hrane na speramotozoide. Epigenetika je proces u kome promena u ekspresiJi gena – a samim tim I funkcija – može da dođe čak i kada nema promene u DNK sekvenci.
Profesorka Morris Je rekla da studiJa širi naše razumevanje uloge faktora okoline koju oni imaju na fiziologiJu I metabolizam deteta.
„To dodaje još jedan nivo u našem razumevanju uzroka rastuće epidemiJe goJaznosti i diJabetesa“, rekla Je ona.
Rad Je izveden u saradnji sa naučnicima sa Fakulteta za medicinu, biotehnologiju i biomolekularnu nauku, Instituta Garvan I Univerziteta u Adelaidu.
Izvor: University of New South Wales: Nature
