=““ =“:/s/2019/11/17/fb-content.png“ „0“ =“0″}
HEMOSTAZA (engl. haemostasis), zaustavljanje krvarenja. a. prirodni, spontani proces kojim organizam zaustavlja krvarenje, a sastoji se od niza sadejstvujućih mehanizama od kojih su najvažniji po etapama: 1. spazam krvnog suda; 2. oslobađanje inicijalne materije zgrušavanja iz povređenih ćelija i iz krvnih pločica koje se lepe na mesto povrede (tkivna i trombocitna trombokinaza); 3. pod dejstvom trombokinaze, uz sadejstvo kalcijuma, neaktivna krvna belančevina činilac koagulacije, protrombin, prelazi u aktivni oblik, trombin. Protrombin se stvara u jetri pod dejstvom vita-mina K; 4. pod dejstvom trombina, opet uz prisustvo kalcijuma, rastvorena krvna belan-čevina fibrinogen, prelazi u aktivni oblik fibrin i izaziva stvaranje ugruška krvi, koji kao lepak zatvara povređene krvne sudove i tkiva. U stvari, ovaj proces je znatno složeniji i u njemu učestvuje preko 20 faktora. Organizam je u stanju da efikasno postigne hemostazu, osim kod stečenog (npr. kod leukemije) ili urođenog nedostatka pojedinih faktora (npr. kod hemofilije). Tada i beznačajne povrede mogu biti uzrok fatalnog krvarenja; b. skup mera i postupaka kojima se terapeutskim putem kod povreda i operacija vrši zaustav-ljanje krvarenja iz prekinutih ili presečenih krvnih sudova i kapilara. Metode hemostaze su: 1. privremene – kompresivni zavoj, pritiskanje prstima (digitalna kompresija), konstrikcione poveske (Esmarhova poveska i modifikacije, Turnikeova poveska), hvatanje suda hvatalicom (klemom ili posebnom ste-zaljkom, klipsom), tamponada (pakovanje) i lepljenje rane; 2. stalne podvezivanje ili rekonstrukcija krvnog suda, termokoagulacija, sklerozacija i embolizacija krvnog suda, trajna tamponada, hemostatski šav, uklanjanje organa. Način hemostaze zavisi od okolnosti, postojeće opreme (standardna ili priručna) i organa ili tkiva koje krvavi. Tokom i posle zaustavljanja krvarenja uvek treba nadoknaditi izgubljenu krv i sprečiti nastajanje šoka.