I ova metoda, kao i isnuflacija jajovoda, služi prvenstveno za određivanje prolaznosti jajovoda, a zatim, što je još važnije i što predstavlja njeno preimućstvo, za lokalizaciju eventualnih prepreka u njima, za ustanovljavanje oblika i pravilnosti lumena tuba i materične šupljine i za otkrivanje izvesnih nepravilnosti, patoloških procesa i izraslina na sluzokoži materice i jajovođa.
I ova metoda, kao i isnuflacija jajovoda, služi prvenstveno za određivanje prolaznosti jajovoda, a zatim, što je još važnije i što predstavlja njeno preimućstvo, za lokalizaciju eventualnih prepreka u njima, za ustanovljavanje oblika i pravilnosti lumena tuba i materične šupljine i za otkrivanje izvesnih nepravilnosti, patoloških procesa i izraslina na sluzokoži materice i jajovođa. Histerosalpingografija se sastoji u ubrizgavanju kontrastne mase kroz kanal griica materice u materičnu šupljinu i jajovode, a preko njih, ako su prolazni u trbušnu duplju. U toku ubrizgavanja kontrasta načini se rendgenski snimak na kome se vidi kanal grliča, šupljina materice i lumeni jajovoda sa eventualnim patološkim promenama na njima. Za sprovođenje histerosalpingografije koriste se uljani i vodeni rastvori kontrastnih sredstava (Lipjodo-uljani rastvor i vodeni rastvor -Telebrix). Uljana sredstva daju jasniju sliku, ali se na njima teže ocrtava reljef sluzokože materice i jajovoda. Pored toga što se teže i sporije resorbujii, ona mogu prelaskom u krvne sudove da dovedu do masne embolije. Vodeni rastvori kontrastnih sredstava brže se resorbuju, ne uzrokuju masnu emboliju i daju precizniji reljef ispitanih sluzokoža, ali je sam snimak ponekad manje jasan. Ipak, danas se sve više koriste usavršeni vodeni rastvori kontrastnih sredstava.
Pri vršenju histerosalpingografije, pored neposredne rendgenskopije i rendgenskog snimka načinjenog istovremeno sa ubrizgavanjem kontrasta, uz kontrolu pritiska pod kojim se kontrast ubrizgava, neophodno je načiniti nekoliko kontrolnih snimaka. Vreme kada ce se načiniti kontrolni snimci zavisi od toga da li se koriste uljana ili vodena sredstva.
Histerosalpingografija se najčešće koristi u dijagnostici i terapiji steriliteta opstrukcionog porekla. Osim toga, ona se kao pomoćna metoda koristi u dijagnostici genitalne tuberkuloze, benignih, pa čak i malignih tumora materice i jajovoda, kod amonoreja, ponekad kod intaktne tubame trudnoće. Nadalje, ona ima veliki dijagnostički značaj za ustanovljavanje razvojnih anomalija unutrašnjih polnih organa, a koristi se i kao metoda za diferencijalnu dijagnozu u razlikovanju materice od genitalnih i ekstragenitalnih tumora male karlice.
U toku histerosalpingografije mogu se javiti komplikacije slične komplikacijama pri insuflaciji jajovoda. To su infekcija, ruptura jajovoda i masna embolija, ako se koriste uljana kontrastna sredstva. Pažljivom pripremom bolesnice pre intervencije i pravilno korišćenom tehnikom, uz poštovanje osnovnih medicinskih principa asepse i antisepse, pomenute komplikacije mogu se redukovati do krajnjih granica. U vezi sa tim, da bi se predupredilo širenje infekcije, pored obaveznog ginekološkog pregleda pre ove intervencje, treba svakako izvršiti bakteriološki pregled vaginalnog razmaza, cervikalnog brisa i odrediti broj leukocita i brzinu sedimentacije eritrocita. Histerosalpingografija sme da se radi samo ako ne postoje znaci zapaljenja i osetljivost unutrašnjih polnih organa žene i ako su navedeni laboratorijski nalazi u normalnim vrednostima. Da bi se izbegla ruptura jajovoda, u toku intervencije ubrizgava se, prema prostranstvu materične đuplje najviše do 8 ccm kontrastnog sredstva pod određenim maksimalnim pritiskom koji ne sme da prelazi 2,5 bara. Opasnost od embolije ne postoji pri korišcenju vodenih rastvora kontrasmih sredstava, zbog čega se ona danas uglavnom i upotrebljavaju. Optimalno vreme za izvođenje ove intervencije je od seđmog do desetog dana ciklusa.
Posle histerosalpingografije, koju je bolje ne vršiti ambulantno, žena treba da ostane tri dana u postelji da bi izbegla eventualnu infekciju. Neki ginekolozi radi prevencije zapaljenja preporučuju da žena uzima nekoliko dana sulfonamide i antibiotike.
I insuflaciju jajovoda i histerosalpingografiju, kao metode koje u sebi kriju znatne opasnosti u pogledu eventualnih komplikacija, treba koristiti na kraju ispitivanja, kada se isključe postojanja svih ostalih razloga za neplodnost žene.
Bio’psija endometrijuma. Ova metoda je opisana na drugom mestu.