Hronične komplikacije dijabetesa su ateroskleroza i bolesti nastale usled mikroangiopatije. Između ateroskleroze i šećerne bolesti se računa da postoji genetska podudarnost, a i faktori rizika su im gotovo identični.
HRONIČNE KOMPLIKACUE DIJABETESA
I – Ateroskleroza i bolesti u vezi sa njom –
Između ateroskleroze i šećerne bolesti se računa da postoji genetska podudarnost, a i faktori rizika su im gotovo identični. Bolesti u vezi sa aterosklerozom kod dijabetičara su 2—4 puta češće.
1. Koronarna bolest – kod dijabetesu je češća, naročito pre 50. godine, u oba pola. Specifičnost mu je što infarkt može proticati bez bola ili sa manjim njegovim ućešćem, zbog autonomne neuropatije. U patogenezi dijabetesne kardiopatije učestvuju, kako koronarna ateroskleroza, tako i metabolički poremećaji koji su u predominaciji kod mladih osoba. U ovome učestvuju: deficit ćelijskog kalijuma, hipomagnezijemija, poremećen lipidni status, povišenje kateholamina, mineralokortikoidi i dr. Insulinska terapija je neophodna u koronarnoj bolesti, ali je hipoglikemija, u takvim stanjima, vrlo opasna.
2. Ateroskleroza nogu – Ukoliko bi se u osobe 50-60 godina, koja je pre toga, navodno, bila zdrava, pojavila gangrena na prstima nogu to je, po pravilu, dijabetesna (i u blažim oblicima bolesti). Pre ove, najteže forme, mogu postojati: parestezije, trnjenje prstiju nogu i ruku, bolovi u listovima i naročito klaudikacije pri hodanju. Temperatura kože donjih ekstremiteta je niža za 2-3 °C, pulzacije arterija su oslabljene ili ih u određenom regionu nema (gde su izražene trofičke promene: tanka i glatka koža, suva, hladna, bez dlaka, promene na noktima i dr.) Terapija: vazodilatatori, insulin, antibiotici i hirurgija.
3. Hipertenzija – 2-3 puta češća kod ovih bolesnika.
4. Apopleksija mozga je čest uzročnik smrti dijabetičara (16-20%).
II – Bolesti usled mikroangiopatije –
Nazivaju se i triangiopatijama (retino-, nefro- i neuropatija). Osnovna i karakteristična lezija kapilara je zadebljanje bazalne membrane, proliferacija endotela i ta- loženje PAS-pozitivne supstance (Često se nalazi i u latentnom dijabetesu), koja postaje rastresita i propustljivija za razne krvne ingredijente. Ne ide uvek u proporciji sa težinom kliničke slike, a kod dugotrajućeg dijabeta su gotovo uvek prisutne.
1. Retinopatija – je lezija kapilara mrežnjače. S početka se manifestuje u vidu: suženja, prošitirenja i izvijuganosti venoznih petlji kapilara i ponekad stvaranje mikroaneurizmi (I stadijum). U II stadijumu (proste dijabetičke retinopatije), pored prethodnog, imamo tačkasta ili slivena krvarenja. U proliferirajućoj retinopatiji (III stadijum), javljaju se ostrvca zamućenja, novonastali kapilari s proliferacijom vezivnog tkiva i njegovim zahvatanjem corpus vitreuma u koji je došlo do krvnih izliva. Nastaje slabljenje i gubitak vida. Česta je katarakta. Lečenje je: insulin, protektori krvnih sudova (Doxium, Trental), fotokoagulacija laser zracima.
2. Neuropatija – spada u najčešća oboljenja šećeme bolesti koja duže traje. U osnovi poremećaja su vaskulni (mikroangiopatija krvnih sudova koji ishranjuju nervno stablo) kao i metabolički poremećaji. U uslovima hiperglikemije povišeno se stvaraju sorbitol i fruktoza, koji dovode do bubrenja nervnih ćelija i metaboličkih poremećaja. Njihova posledica je perifema demijelinizacija i degeneracija nerava. Najteža pojava perifeme neuropatije jeste proksimalna amiotroflja (lezija prednjih rogova kičmene moždine, perifernih nerava i odgovarajuće grupe mišića). Pored simptoma polineurita, ispoljavaju se i jaki bolovi, slabost u nogama i atrofija mišića. Vegetativna neuropatija se ispoljava visceralnom neuropatijom (poremećaj motorike digestivnog trakta: nadutost trbuha, bolovi, sklonost zatvoru i druge smetnje; poremećaj reakcije na svetlost; impotencija i poremećaj funkcije mokrenja i dr ). Lečenje: insulin, protektori krvnih sudova, visoke doze vitamina B grupe, miorelaksansi, analgetici.
3. Nefropatija – ili dijabetesna glomeruloskleroza se deli, prema stepenu insuficijencije bubrežne funkcije, na tri stadijuma. I- ili prenefrotski stadijum se ispoljava povremenom pojavom belančevina u mokraći. II- nefrotski stadijum karakteriše postojana proteinurija, mikrohematurija, cilindrurija, hipo-izostenurija, nezavisno od prisustva glikozurije. Filtraciona funkcija bubrega se snižava. U III- (nefrosklerotskom) stadijumu, pored prethodnih nalaza, nastaju otoci, hipertenzija, anemija, povećanje uree i kreatinina (znaci Sindroma Kimmelstiel-Wilsona). Lečenje: strogo određena dijeta i male doze insulina.
4. Infekcije – zbog smanjene otpornosti organizma česte su infekcije kože, pluća, holeciste, urinamog trakta i drugih organa.