Prvo bi, prema informacijama „Novosti„, trebalo da se donese konačna odluka o mestu za karantin, gde bi u slučaju ulaska ebole bili smeštani svi koji su dolazi u kontakt sa obolelima. Paralelno mora da se nabavi dodatna zaštitna oprema.
Posle zvanične potvrde Španije da je obolela jedna bolničarka, koja je u Madriru lečila sveštenika obolelog od ove smrtonosne bolesti, i upozorenja Svetske zdravstvene organizacije da je širenje ebole u Evropi neizbežno, ništa se više ne može prepustiti slučaju, iako epidemiolozi tvrde da je sada rizik od unošenja ebole u Srbiju veći, ali „ne mnogo“, nego dok je smrtonosni virus bio „lokalizovan“ samo u zapadnoj Africi.
Obolela osoba se transportuje u jednu od infektivnih klinika u Republici Srbiji, koja je referentna, izoluje se i pod posebnim je nadzorom po datim uputstvima. Pod nadzorom je i osoblje zdravstvene ustanove u kojoj se oboleli leči. Karantin je objekat koji ispunjava određene standarde i higijensko-sanitarne i epidemiološke uslove, gde bi bili smešteni zdravi ljudi, u trajanju od 21 dan koliko je maksimalni broj inkubacije za ovu vrstu bolesti. Osobe u karantinu mogu da obavljaju uobičajene aktivnosti, osim ograničenja izlaska iz objekta. Smeštanje u karantin odnosi se na one koji dolaze iz zaraženih područja i za koje postoji sumnja da su mogli da budu u kontaktu sa obolelima od ebole, piše na sajtu Ministarstva zdravlja.
„Sad moramo da budemo još oprezniji i u stalnoj pripravnosti“, rekla je za „Novosti“ dr Bojana Grgić, načelnik Odeljenja za epidemiološki nadzor u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
„Iako dosad nijedan od pacijenata kod kojih se posumnjalo na ebolu, nije imao simptome ove bolesti, i posle ispitivanja nisu zvanično ni zavedeni kao ‘sumnjivi slučajevi’, bilo je dobro što smo ih smeštali u infektivne klinike. To je bila dobra provera za sistem i dobro je da smo tako radili“.
U slučaju tri pacijenta do sada je postupljeno kao u slučaju sumnje na infekciju virusom ebole. Sva tri slučaja su bila opservirana na Klinici za tropske i infektivne bolesti u Beogradu. Ni kod jednog nije potvrđena infekcija virusom ebole.
Sad se čeka odluka o mestu za karantin. Epidemiolozi razmatraju tri moguće lokacije: hotel „Nacional“ i dva objekta na Avali – „Šuplja stena“ i Studentsko odmaralište.
„Razmotrili smo ponuđene opcije“, potvrđuje dr Grgić. „Iz gradskog Zavoda za javno zdravlje obišli su te objekte da ustanove odgovaraju li ni, a na sednici Komisije za odbranu od zaraznih bolesti smo zaključili da bi ‘Nacional’ zbog samog položaja bio najpodesniji za karantin.
U Ministarstvu zdravlja je rečeno da će odluka o tome gde će biti karantin biti doneta početkom sledeće nedelje.
U infektivnim klinikama sada nema nijednog pacijenta kod kojeg se sumnja na ebolu.
Od 8. avgusta, od kada se prema preporukama SZO sprovode zaštitne mere, u Srbiji su pod zdravstvenim nadzorom zbog ebole, ali i drugih zaraznih bolesti kao što su kuga i kolera, bile ukupno 702 osobe. Svako ko dolazi iz ugroženih područja na ulasku u zemlju dužan je da prijavi da li ima neki od simptoma koji može da liči na ebolu, dobija osnovne informacije i rešenje o zdravstvenom nadzoru i dužan je da se javi epidemiologu Zavoda za javno zdravlje prema mestu boravka. Nadzor traje 21 dan, a procedurom je predviđeno da osobe koje prijave simptome koji bi mogli da se povežu sa ebolom, organizovano, pod nadzorom i kolima zdravstvene službe budu transportovane do najbliže infektivne klinike. Za to su određene tri infektivne klinike: u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.
„Od svih koji su bili ili su trenutno pod zdravstvenim nadzorom, samo njih 92 došlo je u zemlju iz područja ugroženih ebolom, uglavnom iz Nigerije„, kaže dr Grgić. „To je i zemlja čije iskustvo sa ebolom uliva nadu da dosad najteža epidemija izazvana ovim virusom ne mora da ima razmere kao u Gvineji i Sijera Leoneu. Ne može se još reći da se u Nigeriji ebola povukla, ali primenjene su adekvatne mere, sprečeno dalje širenje, a kod osoba koje su bile u kontaktu sa obolelima posle 21 dan, koliko traje inkubacija, nisu se pojavili simptomi bolesti“.
Zaštitna oprema za medicinare
Doktorka Bojana Grgić kaže da u sklopu mera zaštite od ebole, pored finaliziranja odluke o karantinu, mora da se pojača i opremljenost infektivnih klinika:
„Tri infektivne klinike određene za zbrinjavanje sumnjivih na ebolu i obolelih, napravile su spisak kojom zaštitnom opremom raspolažu i šta im je još potrebno i to dostavile Ministarstvu zdravlja. Praktično je u toku nabavka te opreme, ali tenderska procedura nas usporava“.
U Ministarstvu zdravlja „Novostima“ je nezvanično rečeno da je Infektivna klinika u Beogradu nabavila sve što joj je neophodno od zaštitne opreme, a u ostale dve nabavka je u toku.