Chlamydia trachomatis je jednočelijski organizam sa celijskim zidom koji je sličan po građi zidu gram negativnih bakterija. Manji deo zida čine proteini (30%) a ostali deo čine lipidi.
Chlamydia trachomatis je jednočelijski organizam sa celijskim zidom koji je sličan po građi zidu gram negativnih bakterija. Manji deo zida čine proteini (30%) a ostali deo čine lipidi. Chlamydia trachomatis je obavezan parazit, ne opstaje samostalno, već uvek živi u ćeliji domaćina. U ćeliju domaćina prodire tako što se veže za receptore na ćelijskom zidu i okružena vezikulom dospeva u citoplazmu. Ona razara ćeliju domaćina izazivajući njenu smrt. Zbog toga, nalaz Chlamydiae trachomatis u bilo kom delu ljudskog organizma predstavlja patološku pojavu. Ona se smatra jednim od najčešćih uzročnika zapaIjenja ženskih genitalnih organa. Prenosi se putem polnog odnosa i kod žene se može naći na vulvi (parauretralne žlezde), u vagini i na endocerviksu. Isto tako može se naći i u uretri kako žena tako i muškaraca. Njeno prisustvo može biti asimptomatsko (50 %), ali može biti praćeno znacima zapaljenjskog procesa. Sa endocerviksa, gde se najčešće zadržava, ascedentnim putem prenosi se na endometrijum, a odatle dospeva u jajovode izazivajući zapaljenjske promene. Ove promene takođe mogu proticati bez posebnih simptoma, ali su često praćene upornim sterilitetom zbog neprolaznosti jajovoda (salpingitis). Ukoliko bolesnice inficirane klamidijom trahomatis ostanu bremenite, trudnoća se često završava pre termina bilo spontanim pobačajem ili prevremenim porođajem. Pri porođaju infekcija klamidijom prenosi se sa majke na plod izazivajući konjunktivitis ili eventualnu pneumoniju kod novorođenčeta. Kod nepotpunog zapušenja jajovoda, posle zapaljenja izazvanog klamidijom može nastati i ektopična trudnoća. Ako kroz abdominalni otvor jajovoda klamidija dospe u duplju male karlice može izazvati pelveoperitonitis. Dakle klamidija može da izazove infekcije bilo kog od organa male karlice, a simptomatologija zapaljenja izazvanog klamidijom trahomatis zavisi od faze u kojoj se zapaljenje nalazi (akutna, hronična) i od organa na kome se zapaljenjski proces javlja.
Simptomatologija. Simptomi, kada postoje, su slični simptomima koji prate zapaIjenjske procese izazvane drugim uzročnicima. Kao što je pomenuto klamidija trahomatis prenosi se polnim odnosom, ili sa majke na plod u toku porođaja. Kod muškaraca klamidija se može naći na sluzokoži uretre i mokraćne bešike, pri čemu njeno prisustvo može proticati asimptomatski, ali isto tako može biti praćeno simptomima zapaljenja, u prvom redu dizurijom.
Dijagnoza. U svim upornim slučajevima, akutnog ili hroničnog zapaljenjskog procesa treba posumnjati na klamidiju trahomatis kao mogućeg uzročnika. Drugi uzročnici zapaljenja otkrivaju se bakteriološkim pregledom uzetog materijala, što ne važi za dokazivanje klamidije. Njeno prisustvo je potrebno dokazati zasejavanjem u kulturi ćelija.
Terapija. U terapiji se koriste tetraciklini i makrolidi. Istovremeno treba lečiti i seksualnog partnera. Infekcija genitalnih organa izazvana mikoplazmom
Mikoplazma je najmanji ćelijski organizam. Zbog osobine da lako prolazi kroz bakterijske filtre dugo je smatrana virusom. Ona, međutim, ne pripada ni virusima ni bakterijama. Nema ćelijski zid, pa zbog toga može da poprima razne oblike: filamentni, kokoidni oblik, oblik štapića i kokobacila. Ona isto tako nema sve ćelijske organele. Prilikom infekcije, priljubljuje se za zid ćelija domaćina i koristi produkte njihovog metabolizma. U patologiji ženskih polnih organa izvestan značaj imaju dva oblika mikoplazme: Mycoplasma hominis i Ureoplasma urealiticum. Smatra se da su oba normalno prisutna u ekološkom sistemu vagine. Do infekcije dolazi kada zajedno sa Gardnerelom vaginalis i anaerobima brojno znatno prevaziđu u vagini prisutne Lactobacile i istisnu ih iz vaginalne flore. Takođe su prisutni u cervikalnom sekretu kod pacijentkinja sa zapaljenjskim procesima u organima male karlice. Posledice tih zapaljenjskih procesa u izvesnoj meri mogu da doprinesu bračnoj neplodnosti. Kod muškaraca nepovoljno utiču na spermatogenezu i smanjuju pokretljivost spermatozoida istovremeno usporavajući njihovo napredovanje kroz cervikalnu sluz. Kod žena nepovoljno utiču na usađivanje ovuluma, mogu takođe prouzrokovati spontani pobačaj, prevremeni porođaj i intrauterinu smrt ploda. Novorođenče inficirano mikoplazmom pri prolasku kroz porođajni put može oboleti od meningoencefalitisa ili pneumonije.
Dijagnostikuje se uzimanjem brisa i zasejavanjem na odgovarajuće podloge.
Terapija. Terapija se sprovodi lečenjem oba pai’tnera antibioticima. Za lečenje infekcije izazvane M. hominis koristi se Linkomycin, za U. urealiticum najpogodniji je Eritromycin, a isto tako obe reaguju na tetracikline.