Gledanje slika hrane preko reklama, društvenih mreža i emisija o kulinarstvu pruža gledaocu alternativni izvor zadovoljstva – ali da li može i da podstakne gojaznost?
Gledanje slika hrane preko reklama, društvenih mreža i emisija o kulinarstvu pruža gledaocu alternativni izvor zadovoljstva – ali da li može i da podstakne gojaznost?
Uživanje u gledanju virtuelne hrane je na izvestan način zamenilo uživanje u gledanju prave hrane – a može da bude i glavni faktor epidemije gojaznosti jer čini da želimo hranu kada nismo gladni.
„Redovno izlaganje virtuelnoj hrani u današnje vreme i brojne neurološke, fiziološke i bihejvioralne reakcije koje se s tim povezuju mogu previše često da pojačaju našu fiziološku glad“, kažu istraživači koji su pregledali dosadašnja naučna otkrića i svoj izveštaj objavili u časopisu Brain i CognitionJournal.
Glavni autor izveštaja, Čarls Spens (Charles Spence), direktor je Međumodalne laboratorije za istraživanja na Oksford univerzitetu i radi sa najvećim svetskim prehrambenim kompanijama na razvoju proizvoda koji uspešno pobuđuju čula konzumenata.
Vizuelna glad – prirodna želja ili potreba da se gleda hrana – predstavlja evolucionu osobinu koja je ljudima pomogala da identifikuju korisnu hranu tokom lova/sakupljanja, ali ne odgovara našem okruženju sa hranom bogatom kalorijama.
Ko je kriv
I dok se globalne prehrambene kompanije često okrivljuju da podstiču gojaznost zato što proizvode hranu koja izaziva zavisnost i želju za šećerom, solju i mastima, Spenser i kolege kažu da viši stepen izloženosti slikama hrane bogate mastima – preko reklama, društvenih mrežai televizije – takođe negativno utiče na naš obrazac konzumiranja.
Ali potrošači i sami doprinose ovom fenomenu tako što fotografišu hranu i te slike dele na društvenim mrežama kao što su Instagram, Fejsbuk i Tviter.
„I dok su neki u iskušenju da za ovo okrive industriju/oglašivače, važno je znati, s obzirom na sve veću popularnost fotografisanja hrane, da je problem ovde, barem delimično, izazvan od strane samih potrošača“, kažu autori.
Važan je izgled
Privlačne slike hrane su često lepše i poželjnije od same hrane – ali su i nerealne, a izgled može da bude najvažniji faktor o kom prehrambena industrija vodi računa.
„Od restorana do supermarketa, od tekstova u štampi do ambalaže proizvoda (…), mnoge slike hrane su privlačnije nego sami prozviodi koje ilustruju. U nekim slučajevima, prave se jela čiji jedini cilj je vizuealna estetika.“
Prethodna istraživanja su ustanovila da spoljašnji podsticaji, kao što je slika ukusne hrane, mogu da izazovu želju za jelom čak i ako osoba nije gladna.
Hrana je jedan od najefektnijih stimulansa za promenu moždane aktivnosti kod gladnih učesnika. Jedna studija Vanga (Wang) i drugih iz 2004. godineje otkrila da gledanje i mirisanje ukusne hrane povećava celokupan metabolizam mozga za 24 odsto – a značajne promene neurološke aktivnosti se mogu videti i ako se učesniku samo pokaže privlačna fotografija hrane na ekranu kompjutera.
Jedna druga studija je otkrila da gojazne i punačke osobe mogu da očekuju više ali dožive manje čulno zadovoljstvo izazvano jelom od osoba sa zdravom telesnom težinom, što se vidi kroz viši stepen aktivacije gustatornog korteksa i somatosenzornih regija.
Ali Spens i kolege kažu da ako se vizuelna stimulacija koristi na pravi način, ona može da ima pozitivan uticaj na konzumiranje hrane – podsticanje male dece da vole povrće tako što im se pokazuje više slika povrća.
IZVOR: http://www.foodnavigator.com/Science/The-Instagram-effect-Are-pictures-of-food-fuelling-obesity