Insuflacija jajovoda ili Rubinov test je metoda za ispitivanje prolaznosti jajovoda. Ovu metodu prvi je izveo Rubin 1920. godine. Ona se sastoji u ubrizgavanju vazduha ili ugljen-dioksida kroz kanal grlića u matericu i jajovode, a preko njih u trbušnu duplju.
Insuflacija jajovoda ili Rubinov test je metoda za ispitivanje prolaznosti jajovoda. Ovu metodu prvi je izveo Rubin 1920. godine. Ona se sastoji u ubrizgavanju vazduha ili ugljen-dioksida kroz kanal grlića u matericu i jajovode, a preko njih u trbušnu duplju. Ova intervencija najčešće se koristi u dijagnostici i terapiji primarnog i sekundarnog steriliteta, ako su uzrok neplodnosti neprolaznost ili nedovoljna prolaznost jajovoda. Pre korišćenja ove metode pacijentkinju treba ginekološki pregledati i ustanoviti u kakvom se stanju nalaze njeni unutrašnji polni organi. Ovo je veoma važno da bi se izbegle nepoželjne i opasne komplikacije koje mogu da se jave u toku i posle ove intervencije. Zbog opasnosti od pogoršanja postojećeg zapaljenjskog procesa ili egzacerbacije već smirene infekcije, insuflacija se ne sme raditi kod akutnih i subakutnih zapaljenja organa male karlice i kod mogućnosti prenošenja infekcije iz donjih u gornje delove genitalnog trakta. Smireno hronično zapaljenje polnih organa nije kontraindikacija za insuflaciju. Pored infekcije, kao komplikacija insuflacije jajovoda mogu se javiti ruptura jajovoda i vazdušna embolija, ako se vazduh ubrizgava pod nekontrolisanim pritiskom kroz cervikalni kanal ili ako pri ovome dospe u krvne sudove male karlice. I jedna i druga komplikacija mogu biti vrlo opasne. Da bi se izbegla propagacija infekcije, kao komplikacija koja može da prati ovu intervenciju, pored ginekološkog pregleda, kod svake bolesnice pre insuflacije treba pregledati vaginalni sekret, cervikalni bris, odrediti broj leukocita u perifernoj krvi i sedimentaciju eritrocita. Palpatorna ili spontana osetljivost organa male karlice, kao i patološka vaginalna flora, ubrzana sedimentacija eritrocita i znatno povećan broj leukocita predstavljaju kontraindikaciju za insuflaciju jajovoda. Da bi se izbegla mogućnost rupture jajovoda pri izvođenju insuflacije, nužno je u toku ove intervencije meriti pritisak pod kojim se ubrizgava vazduh ili gas u materičnu duplju i kroz nju u jajovode. Ni u jednom momentu pritisak gasa ne sme da pređe 2,5 bara. U početku je kao sredstvo za ubrizgavanje korišćen običan vazduh. Pokazalo se, međutim, da ubrizgavanje vazduha može da dovede do vazdušne embolije, te se poslednjih godina kao manje opasan za insuflaciju koristi ugljen-dioksid.
Insuflacija se vrši pomoću naročitog aparata, koji ima oblik šuplje kanile i čiji se vrh uvlači u kanal grlića materice i kroz koji se sa drugog kraja ubrizgava ugljen-dioksid pod pritiskom. Stetoskopom se auskultuje predeo donjeg dela trbuha koji odgovara jajovodima, najpre sa jedne, a odmah zatim i sa druge strane. Ako se pri tome čuje prolazak vazduha iz jajovoda u trbušnu duplju u vidu šuštanja, to je znak da je jajovod prolazan. Ako se ništa ne čuje, znači da vazduh ili gas ne prolazi u trbušnu duplju, tj. da je jajovod neprolazan. Kod prolaznih jajovoda prelazak vazduha u trbušnu duplju, njegovo nakupljanje i zadržavanje ispod dijafragme draži peritoneum i dijafragmu, a preko nje i frenikuse, te žena može da oseti izvestan bol u plećkama.
Danas postoje vrlo usavršeni aparati za insuflaciju na kojima se beleži krivulja pritiska u toku intervencije i na taj način prati uspeh insuflacije. Na osnovu izgleda dobijene krivulje može se zaključiti da li su jajovodi prolazni ili nisu i da li u toku intervencije nastaje privremeni spazam jajovoda, koji kasnije nestaje. Insuflacija jajvododa u mnogim slučajevima njihove neprolaznosti daje vrlo dobre dijagnostičke i terapijske rezultate. No, i pored toga, ova metoda ima i nedostatke. Nedostatak insuflacije je u tome što se njome ustanovljava prolaznost ili neprolaznost jajvoda, a u slučaju neprolaznosti ne može se lokalizovati mesto prepreke i njene karakteristike.
Insuflaciju je najbolje vršiti između trećeg i sedmog dana po prestanku menstruacije, dok su sluzokoža jajovoda i materice u početnoj fazi proliferacije. Pre same intervencije poželjno je bolesnici dati neko od spazmolitičkih sredstava da bi se predupredila pojava spazmodične kontrakcije jajovoda. Posle insuflacije bolesnica treba da odleži bar 24 sata, kako bi se izbegle pojave zapaljenja unutrašnjih polnih organa. Po potrebi mogu joj se davati sulfonamidi i antibiotici radi prevencije infekcije.