Ovaj oblik intolerancije predstavljaproblem u obavljanju različitih dijagnostičkih procedura u kojima se koriste jodna kontrastna sredstva usled čestih reakcija intolerancije.
Ovaj oblik intolerancije predstavljaproblem u obavljanju različitih dijagnostičkih procedura u kojima se koriste jodna kontrastna sredstva usled čestih reakcija intolerancije.
Etiopatogeneza. Naziv alergijska reakcija nije opravdan, jer nema učešća specifičnih antitela, niti specifičnih limfocita T. Anafilaktoidnim i anafilatoksinskim mehanizmom oslobađaju se medijatori i razvija klinička slika intolerancije.
Nekada su korišćeni jodni preparati I generacije, kasnije II generacije, koji su bili visokoosmolami i pored reakcija intolerancije stvarali su kardiovaskulama i renovaskularna oštećenja. Danas se koriste jodna kontrastna sredstva H3 generacije koja su niskoosmolama i učestalostkomplikacijaje znatno manja.
Faktori rizika. Neki od faktora rizika su:
– životna starost preko 50 godina,
– ranija kardiovaskulama oboljenja,
– ranija oboljenja bubrega,
– stanja udružena s potencijalnim renovaskulamim oštećenjima (dijabetes, mijelom, hipertenzija, dehidracija, hiperurikemija i dr.),
– lična anamneza s alergijskim reakcijama na različite alergene,
– bronhijalna astma i
– raniji incidenti najodna kontrastna sredstva.
Klinička slika. -Najčešće manifestacije su:
– anafilaktičke reakcije:
– bronhospazam,
– rinitis,
– generalizovana urtikarija,
– angioedemi
– anafilaktički šok;
kardiopulmonalne reakcije:
– promene na elektrokardiogramu (ishemija, aritmija),
– edempluća,
– stanje šoka i
– prestanak rada srca i pluća (arest); mešoviie reakcije:
mucruna,
povraćanje,
akutna insuficijencija bubrega i konvulzije.
Dijagnostika. Za sada ne postoji dijagnostički i prognostički test koji može sa sigumošću da predvidi rizik od neželjenih reakcija na jodna kontrastna sredstva. Rezultat kožnog testa je nepouzdan. Negativan kožni test ne znači bezbednost od predstojeće dijagnostičke procedure s jodnim kontrastnim sredstvom.
Prevencija. Anamneza o ranijim incidentima na jodna kontrastna sredstva je jedino merilo na osnovu koga bolesniku dozvoljavamo primenu jođnih kontrastnih sredstava:
– zabranjuje se davanje jodnih kontrastnih sredstava bolesnicima s kliničkom slikom laringospazma, anafilaktičkog šoka i naglo nastalog astmatičnog napada;
– odobrava se davanje jodnih kontrastnih sredstava uz određenu pripremu osobama s lakšim oblicima intolerancije;
– odobrava se davanje jodnih kontrastnih sredstava uz određenu pripremu osobama koje nisu ranije imale incidente s ovim sredstvima, ah imaju neke faktore rizika (bronhijalna astma).
Priprema se obavlja davanjem glikokortikoidnih lekova (pronison) u dozi od 50 mg i antihistaminskih lekova (astemizol 10 mg i ranitidin 150 mg) 18,12,6 i 1 satpre davanja jodnog kontrastnog sredstva. Pre dijagnostičke procedure s jodnim kontrastnim sredstvom ne davati lekove blokatore beta-receptora, inhibitore monoaminooksidaze, kao i inhibitore enzima koji konvertuje angiotenzin, jer mogu pojačati reakciju intolerancije.