– Ipak, usvojiteljima se savetuje kao neophodno da od prvog dana sa detetom imaju otvorenu komunikaciju, priču o tome da je usvojenje normalan način da neko postane roditelj: isto kao i rađanje, ali i da dete ima prirodno, razvojno, psihološko, ljudsko, i svako drugo pravo da zna istinu o svom poreklu – objašnjava Vesna Tekić, psiholog, samostalni savetnik Ministarstva za rad i socijalnu politiku Republike Srbije za Yu mama.
Kada dete postavi pitanje o tome kako je došlo na svet, roditelj-usvojitelj će imati teži put da na to odgovori. Na neka pitanja u pogledu detetovog prethodnog života možda neće ni umeti da odgovori, ali bi trebalo Usvojiteljima se savetuje da od prvog dana sa detetom imaju otvorenu komunikaciju, jer ono ima pravo da zna istinu o svom poreklu iskreno da kaže kako ne zna, i da će ga sigurno podržati u tome da jednog dana – a dete sa 16 godina stiče pravo da otvori svoj porodični dosije, dozna sve o sebi.
Ako se tako nastupi prema detetu, ono će da oseti sigurnost i autentično prihvatanje. Ali, ako se „stvari guraju pod tepih“ i ulazi u neku vrstu psihološkog rivaliteta sa imaginarnim roditeljima, ili na neki način pošalju negativne poruke: „Kako su mogli da te ostave, da te zlostavljaju…?“ – detetu se šalje poruka, pogotovo malom, da sa njim nešto nije u redu.
To je skraćeni put da se detetu poljulja sigurnost koju je steklo u usvojitelje, da postojeću situaciju shvati kao ličnu krivicu ili nedostatak, i počne da sumnja u usvojiteljevu ljubav. Ako se to dogodi, znači da oni prethodni procesi kroz pripremu nisu odrađeni na produbljen način.
Zbog svega navedenog, smatra Tekić, kao i mnogih drugih izazova, za usvojenje se sa razlogom kaže da je roditeljstvo sa zadacima više.
Podeli ovu vest sa prijateljima na FACEBOOK-u. 
Izvor: S media, foto: Guliver/Thinkstock