Dijete su dugoročno neuspešne. Srećom, neki stručnjaci se bave dijetama kojih nema u knjigama o držanju dijeta.
Umesto insistiranja na mršavljenju i popularnim dijetama, oni se bave time kako se osećate i uče vas da brinete o sebi kako biste postigli telesnu težinu koja je prirodno zdrava za vas.
Dijete su dugoročno neuspešne. Srećom, neki stručnjaci se bave dijetama kojih nema u knjigama o držanju dijeta.
Umesto insistiranja na mršavljenju i popularnim dijetama, oni se bave time kako se osećate i uče vas da brinete o sebi kako biste postigli telesnu težinu koja je prirodno zdrava za vas.
U novoj knjizi dr Džoane Mekmilan, ,,GetLean, StayLean’’, pored recepata sa objašnjenjima zašto je nešto dobro za zdravlje (na primer, špagete od žitarica sa celim zrnom i škampima i spanaćem imaju nizak glikemijski indeks i ,,relativno visok sadržaj proteina’’ i ,,odgovarajuću dozu biljnih vlakana, što se pokazalo naročito uspešnim u zaštiti od karcinoma debelog creva), tu su i saveti o vežbanju, aktivnosti, stresu i spavanju.
,,Problem kod najnovijih popularnih dijeta ili režima vežbanja je u tome što ne poštuju holistički pristup zdravlju i dobrobiti’’ piše Mekmilan, čija knjiga je nastala na osnovu dve decenije iskustva u radu kao dijetetičar.
,,Tokom tog perioda sam posmatrala kako se svet nutricionizma menja, razumevanje i pisanje o zdravim trendovima postaje sve komplikovanije, dok se istovremeno uvek pojavi neka nova dijeta ili režim vežbanja koji obećavaju brzo mršavljenje’’, kaže ona. ,,Sve to nema smisla i ljudi misle da su neuspešni, pri čemu se sve svodi na izgled tela a ne zdravlje.’’
Istina je, to nas čini nesrećnim i znači da je malo verovatno da će bilo kakve promene potrajati.
,,Na kraju krajeva, navikli smo da tražimo zadovoljstvo i činimo (i jedemo) ono što nam donosi radost’’, kaže Mekmilan. ,,Ako to možemo da činimo na zdrav način, to znači da smo postigli dugoročne rezultate.’’
Zdrav način nije isti za svakoga, ističe Mekmilan.
Unos hrane na osnovu brojeva
Ona predlaže 1, 2, 3, 4 pristup unosu hrane, koji omogućava fleksibilnost i u kom vaš tanjir čini 50 odsto povrća bogatog vlaknima bez skroba (lisnato zeleno povrće, pečurke, bundeva, voće kako što su bobičavo voće, jabuke i kruške), oko 25 odsto proteina (koji mogu da potiču od sira, jaja, mesa, morskih plodova, mahunarki ili tofua), oko 15 do 20 odsto ,,pametnih’’ ugljenih hidrata (kao što su žitarice sa celim zrnom, kinoa, svež kukuruz i povrće bogato skrobom kao što je slatki krompir, sočivo ili leblebije) i pet do 10 odsto dobrih masti (ekstra devičansko maslinovo ulje, avokado, koštunjavo voće ili humus).
Ali, bez obzira na podelu, glavna poruka je minimalna obrada.
,,Suština moje filozofije kad je ishrana u pitanju je da se jede ukusna, prava hrana koja hrani organizam, u odgovarajućim porcijama da biste izgubili masti ako je to potrebno ili ostali mršavi ako trenutno imate dobru telesnu konstituciju (što podrazumeva zdrav nivo masti i dobar nivo mišića)’’, objašnjava ona.
FITT umestoHIIT principa
F –učestalost, I – intenzitet, T – vreme, T –tip. ,,Primena FITT principa vam pomaže da nađete odgovore na pitanja kao što je ,da li treba da hodam ili trčim?’ objašnjava Mekmilan u svojoj knjizi.
Trčanje je intenzivnije ali duga šetnja produžava vreme, na primer.
,,Drugim rečima, kada imate manje vremena da vežbate, pojačajte intenzitet (u okviru sopstvenih mogućnosti). Danima kada imate više vremena, probajte dužu ali manje intenzivnu aktivnost’’, kaže ona.
Povećajte aktivnost
Mekmilanova predlaže radni sto za kojim se stoji, sastanke na kojima se hoda, odlazak u kafe najmanje jednu ulicu daleko od posla, stajanje u javnom prevozu, stajanje tokom telefoniranja, šetnju posle večere, što je moguće više hodanja na i sa društvenih okupljanja i podešavanje podsetnika na telefonu da vas na svakih sat vremena podseti da ustanete, napravite šolju čaja ili se krećete par minuta.
,,Odvajam vežbanje od aktivnosti zato što, pored zvaničnih treninga, to koliko ste aktivni ili neaktivni tokom ostalog dela dana jeste presudno za vaše zdravlje i dobrobit.’’
Manje stresa
Malo stresa je dobro za nas – naročito ako ga shvatimo kao izazov – ali hronični stres ima suprotan efekat. Mekmilan dodaje da hroničan stres utiče na naše zdravlje i, često, na našu telesnu težinu.
,,Prva stvar kad ste pod stresom jeste da je najčeći mehanizam odbrane da jedete, i to određenu hranu. To je ono što ja nazivam gutanje sopstvenih emocija sa hranom’’, objašnjava ona. ,,Postoji i fiziološki efekat stresa. U tome učestvuju različiti hormoni, ali onaj koji je glavni u vezi sa telesnom težinom jeste kortizol.’’
Kada kortizol raste, povećava apetit, povećava nivo šećera u krvi (jer se u organizam oslobađa glukoza da bi nas pripremila za odbranu) i povećava viscelarne masti.
Mada ne možemo uvek da promenimo spoljašnje okolnosti koje izazivaju stres, možemo da pomognemo sebi da bolje reagujemo na njega kroz vežbanje, pravljenje pauze, jogu, meditaciju, unos ribe ili ribljeg ulja (sprečavaju porast adrenalina i kortizola, kaže Mekmilan), spavanje, čaj (koji sadrži aminokiselinu koja pomaže kod opuštanja), smeh, sporo, duboko disanje i provođenje vremena sa ljudima koje volimo.
Naspavajte se
,,Spavanje je jedna od najviše zanemarenih oblasti promene načina života i skoro uvek se na njega zaboravlja, kaže Mekmilan. ,,Ali, tačno je da nedostatak kvalitetnog sna stvarno može da dovede do gojenja.’’
U suštini, loš san remeti naš prirodan hormonski ritam jer utiče na hormone vezane za apetit, metabolizam i skladištenje masti u organizmu.
,,Pored toga, dok spavamo, telo oporavlja i razvija glatke mišiće (naročito nakon napornog vežbanja) i bez dovoljno sna ovaj proces je narušen’’, objašnjava Mekmilan. ,,Vežbanje onda može da dovede samo do još većeg umora umesto obnovljene energije.’’
Uprkos različitim dijetama smišljenim da se na njima zaradi, zbog kojih sve to deluje komplikovano i ekstremno, svi možemoda imamo koristi od uvođenja relativno malih promena u svakodnevnom životu koje mogu da budu dugoročne, što će nam pomoći da izgledamo i, što je još važnije, da se osećamo odlično.
To je glavna poruka ove knjige.
,,Nadam se da će inspirisati ljude širom sveta da uvedu male promene koje će i dugoročno i kratkoročno imati veliki uticaj na njihovo zdravlje i sreću’’, kaže Mekmilan.