Sa “stojadinom”, “fićom”, PKB-ovim kioscima i zanatskim viršlama, radnim vremenom od sedam ujutru i sa svim drugim brendovima stare Jugoslavije nekako se do danas izgubio i doručak.
Umesto punog stomaka, radnici sada počinju dan cigaretama uz zvonjavu mobilnog telefona. Uvek žure i uvek su nervozni, pa za doručak nemaju ni vremena ni živaca.
Ni sam doručak nije ono što je nekada bio. Ranije (sedamdesetih godina) se znalo – dan se počinje sa sendvičem ili hlebom namazanim puterom i džemom, ili ko preferira slano, s mašću i malo aleve paprike. Doručkovalo se natenane, jer je to bio jutarnji ritual, navika. Ako se izuzmu PKB-ovi kiosci sa viršlama, prodavnica brze hrane nije ni bilo.
Mnogi će danas reći da su upravo one glavni krivci za to što se i kada se doručkuje, jede s nogu. Međutim, šta se desilo sa navikom spremanja doručka kod kuće i nošenjem upakovanog doručka na posao?
– Nestale su onda kada se promenio ritam života. Iz prve brzine prešao je u treću i sada je doručak, pored toliko obaveza i problema, sasvim sporedna stvar. Dan se svodi na to da što pre stignemo, da što pre završimo, pa samim tim i da što pre jedemo. Ophrvani smo brzinom kojom živimo. Usled toga, vrlo često i potpuno zaboravimo na doručak. Na prvom mestu, to je slučaj kod onih koji su preokupirani poslom. Tu su zatim i mladi koji žive noću a spavaju danju, i na kraju oni koji su na godišnjim odmorima i koji uživaju u dokolici – priča za “Blic magazin” sociolog prof. dr Dragan Koković.
Ipak, ne kaže se džabe “doručkuj kao kralj, ručaj kao princ, večeraj kao siromah”. Doručak je, kao što je svuda u svetu poznato, najvažniji obrok u toku dana i kada ga preskočimo, činimo da se naši psihički i fizički potencijali bukvalno prepolove.
–
To je najosnovniji obrok koji vam garantuje da ćete na psihičkom i fizičkom planu moći da pružite maksimum. Mozak je, nakon osam sati sna u stanju hipoglikemije (pad šećera u krvi) tako da su mu za ponovno pokretanje potrebni ugljeni hidrati. Te materije su pre svega prisutne u hlebu i žitaricama, koji treba da čine osnovu svakog doručka. Najbolje dejstvo na organizam ostvarićemo ako doručkujemo do osam sati ujutru. Tada je ovaj obrok savršen saveznik metabolizma i podstiče mršavljenje, uvodi u red hormone i sagoreva masne naslage – objašnjava nutricionista dr Ljubomir Pfaf.
Preskakanje doručka iscrpljuje organizam, budući da su rezerve energije nakon buđenja prazne. Organizam se muči, pa slede malaksalost i pospanost. Mnogi u brzini pojedu čokoladu da zavaraju glad i podignu nivo šećera, ali šećer nakon toga naglo skoči, pa opet brzo padne i tako ulazimo u začarani krug.
– Dokazano je da dugotrajno preskakanje doručka može uzrokovati dijabetes, probleme sa kardiovaskularnim sistemom i probleme sa varenjem. Naročito je opasno što je preskakanje doručka postalo ružna navika kod dece. Sada je u modi da se doručak kupuje i da se postane potrošač brze hrane, a blam je ako se obroci nose od kuće. Brza hrana je pak veoma kalorična, a deca te kalorije ne troše, jer su slabo fizički aktivna i tako dodatno opterećuju organizam – ističe nutricionista Milka Raičević.
Istu modu prate i odrasli. U firmama se, kaže ona, doručak posmatra kao nešto što radimo nauštrb posla.
– Niko ne shvata da odmoran i uobročen čovek ima najveću mentalnu i energetsku sposobnost. A gladan i iscrpljen organizam je potpuno neproduktivan – poručuje Raičević.
ŠTA BI TREBALO DA ZNATE
– 8 sati je idealno vreme za doručak
– 600 do 850 kalorija bi trebalo da ima doručak
– 27 odsto veće šanse od srčanog udara ili druge srčane bolesti imaju oni koji preskaču doručak
ŠTA MORA DA SADRŽI
– mlečne proizvode kao izvor proteina i kalcijuma
– integralna peciva ili pahuljice kao izvor kompleksnih ugljenih hidrata
– voće kao izvor vitamina i minerala
POSLEDICE DUGOTRAJNOG PRESKAKANJA
– gojaznost i loš holesterol
– povišeni insulin
– problemi sa kardiovaskularnim sistemom
Tri predloga za doručak
1 Sendvič: 100 grama crnog hleba, 100 do 150 grama mladog sira, 200 grama jogurta i jedna jabuka
2 100 grama crnog hleba ili kifla, 200 grama kiselog mleka, jaje i povrće
3 100 grama crnog hleba, čaša mleka, par pilećih viršli, paradajz ili krastavac
Da li preskačete doručak?
Toplica Spasojević
predsednik ITM grupe
Dugo godina sam preskakao doručak i tek odskora sam počeo da u kolima dok vozim na brzinu pojedem jednu jabuku. Kad stignem u kancelariju, pojedem musli i popijem zeleni čaj. Ne volim one doručke na britanski način uz jaja, kobasicu i slično. Inače se osećam bolje otkako doručkujem. Da me lekari nisu preplašili pričama o posledicama preskakanja doručka, verovatno bih i sad živeo po toj staroj navici.
Dr Nada Macura
Beogradski zavod za hitnu pomoć
Doručkujem obavezno, jer bez toga ne bih imala energije da započnem dan. Ranije sam doručkovala musli, ali od kako sam čula da i on goji, a ja više sedim tokom dana nego što se krećem, onda sam prestala da ga jedem. Jogurt uvek pijem i volim da pojedem prženice, jaja ili sendvič. Doručak je prvi energetski unos i nipošto ga ne treba preskakati, makar ga jeli u kolima ili na brzinu, kad stignete na posao.
Miodrag Stojković
genetičar
Radije ću ustati i pola sata ranije nego da propustim doručak. Obično se budim oko pet ujutru i natenane doručkujem pre nego što počne stres oko pripreme za posao i odlaska na kliniku. Ne mogu da zamislim da dan počinjem praznog stomaka. I drugima poručujem: Ljudi, bolje žrtvujte pola sata sna nego prvi obrok. Za preskakanje doručka nema izgovora.