Rani ili blagi stadijum glaukoma nema simptome, te samo lekar može da ga dijagnostifikuje. Oko je neverovatan optički uređaj, a ceo vizuelni sistem, koji obuhvata oba oka i mozak, je još izuzetniji. U ranoj fazi glaukoma, oštećenjem vlakana optičkog nerva, pogođeno je vrlo malo područje vida.
Rani ili blagi stadijum glaukoma nema simptome, te samo lekar može da ga dijagnostifikuje. Oko je neverovatan optički uređaj, a ceo vizuelni sistem, koji obuhvata oba oka i mozak, je još izuzetniji. U ranoj fazi glaukoma, oštećenjem vlakana optičkog nerva, pogođeno je vrlo malo područje vida. Obično ove male površine utiču na periferni vid, tako da nisu jako uočljive. Pored toga, tu su i drugi razlozi zbog kojih ne postoje simptomi glaukoma u ranoj fazi. Jedan od njih je što oštećenja usled glaukoma nastaju vrlo sporo, te nije lako uočiti takav postepeni gubitak vida. Drugi razlog zbog koga često nema nikakvih simptoma u ranoj fazi glaukoma jeste činjenica da imamo dva oka koja vide istu stvar – vizuelna područja očiju se preklapaju. Čak i ako vid na jednom oku oslabi za 50%, celokupna slika se ne menja ako je drugo oko potpuno zdravo.
Budući da glaukom nema simptome, jedini način da utvrdimo njegovo prisustvo jeste temeljni očni pregled kod optometriste ili oftalmologa. Iz tog razloga, ljudima s rizikom od glaukoma, preporučuje se ispitivanje oka najmanje jednom godišnje. Ako čekate da se pojave simptomi, može biti kasno jer je već došlo do razvoja teškog, nepovratnog oštećenja usled glaukoma.
Dijagnoza glaukoma
Da bi pravilno dijagnostiovao glaukom, očni lekar mora da obavi i malo „detektivskog“ posla. Jedan od tragova koji ukazuju na razvoj glaukoma može biti uvećani očni pritisak. Kao što vam pri svakom pregledu lekar meri puls i krvni pritisak, tako i oftalmolog meri pritisak u oku radi utvrđivanja glaukoma. Kod nekih osoba glaukom se razvija čak i pri normalnim vrednostima očnog pritiska, ali je uobičajeno da povišeni očni pritisak uzrokuje oštećenje nerava. Normalan očni pritisak iznosi 20 ili manje. Kod velikpog broja osoba s glaukomom, vrednost očnog pritiska kreće se između 22 i 30.
Budući da se vrednost očnog pritiska meri indirektno, nežnim pritiskanjem rožnjače, deblja ili tanja rožnjača mogu biti uzrok netačnog očitavanja očnog pritiska. Pahimetrija je metoda merenja debljine rožnjače koja omogućuje lekaru proveru tačnosti očitavanja očnog pritiska. Ako je rožnjača deblja od normalne, može oduzeti nekoliko bodova od dobijenog rezultata. Ako je rožnjača tanja od normalne, potrebno je dodati nekoliko bodova rezultatu očnog pritiska.
Sledeći faktor koji pomaže pri dijagnostikovanju glaukoma jeste izgled očnog nerva. Glaukom uzrokuje karakteristične promene u izgledu očnog nerva. Zdrav nerv izgleda kao narandžasti kružić na očnom dnu. Sa malim udubljenjem (fiziološka ekskavacija) u sredini, nerv malo podseća na krofnu (optički disk). Kod oštećenog nerva dolazi do proširivanja konture ekskavacije na optičkom disku. Tokom ispitivanja oko, lekar proverava da li na nervu postoje znakovi razvoja oštećenja. To se najlakše obavlja kada su zenice proširene. Nekada je teško uočiti rano oštećenje jer postoji puno varijacija u izgledu normalnog nerva. U tom slučaju, lekaru može promaći oštećenje nerva ukoliko ne obrati dovoljno pažnje tokom ispitivanja.
Na kraju, jedan od načina koji oftalmologu takođe može da pomogne pri dijagnostikovanju glaukoma jesu testovi koji se obavljaju u ordinaciji. Jedan od tih testova jeste testiranje vidnog polja. Tokom testa, emituju se male količine svetlosti ili svetlosnih obrazaca u područja perifernog vida. Ako pacijent vidi svetlo, reaguje pritiskom na taster povezan sa računarom. Neki svetlosni signali su prigušeni, a neki jasniji. Mapiranje vida obavlja se emitovanjem većeg broja svetlosnih signala. Zatim se mapa upoređuje sa rezultatima zdrave grupe pacijenata. Ako je došlo do razvoja glaukoma, mapa vidnog polja neće biti usklađena sa rezultatima zdravih osoba. Ispitivanje vidnog polja obično traje oko 5 minuta po oku.
Druga vrsta testa radi otkrivanje glaukoma jeste merenje strukture nerva i nervnih vlakana u oku. Unutar očnog nervna postoji milijon nervnih vlakana. Od mesta gde se nerv spaja sa očnim dnom, počinje da se širi i prekriva unutrašnjost oka poput glatkog tankog pokrivača. Ako je došlo do razvoja glaukoma, izgled „pokrivača“ unutar oka se menja. Tanji sloj ukazuje na razvoj glaukoma, naročito ukoliko se tanje oblasti javljaju samo u pojedinim delovima mrežnjače. OCT i GDx testovi služe za merenje debljine nervnih slojeva unutar oka i njihovo poređenje sa uzorcima iz grupe zdravih očiju. Ako rezultati skeniranja pokazuju tanje slojeve u odnosu na normalnu grupu, postoji velika verovatnoća da je došlo do ravzoja glaukoma.
Ukratko, u sklopu temeljnog godišnjeg pregleda, potrebno je da oftalmolog obavi mali detektivski posao kako bi utvrdio da li postoje znakovi razvoja glaukoma. Merenjem očnog pritiska, pažljivim pregledom optičnog nerva, te prvođenjem testova na pojavu glaukoma, lekar može da utvrdi da li je došlo do oštećenja izazvanog glaukomom. Budući da glaukom nema simptome, neophodno je bar jednom godišnje obaviti pregled očiju.
Reference:
Benjamin F. Boyd, Maurice Luntz, Innovations in the glaucomas – etiology, diagnosis and management.
Oftalmologija (2011 god.),
Autori: Gordana Zlatanović, Dragan Veselinović, Predrag Jovanović
Očna duplja (2011 god.),
Autor: Ilija i Mirjana Nagulić
Oftalmologija (2014 god.),
Autor: Zdravko Mandić
Oftalmologija (2004 god.),
Autori: Olga Litričin, Milan Blagojević, Dobrosavac
Očne bolesti (2005 god.),
Autor: Olga V. Stepanova