POJAVA kamena u bešici je uvek povezana sa problemom zadržavanja urina i mokraćnim infekcijama. Veza između kamena u bešici i infekcije je neraskidiva, ali ne može se sa sigurnošću reći šta je uzrok, a šta posledica. Jedno je sigurno – takav kamen mora da se izbaci, bilo spontano, bilo hirurškom intervencijom.

Lečenje kamena mokraćne bešike ne podrazumeva samo odstranjivanje kamena, već pre svega otkrivanje i rešavanje uzroka koji je doveo do stvaranja kamenca, kaže za „Novosti“ dr Sreten Jovanović, urolog Kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović“. U suprotnom, kamen će se ponovo formirati.

– Do pojave kamena u mokraćnoj bešici u najvećem broju slučajeva dolazi zbog njenog otežanog pražnjenja zbog uvećanja prostate i suženja mokraćne cevi – objašnjava dr Jovanović. – Ova bolest se dominantno javlja kod muškaraca, i to starijih. Oni češće pate od benignog uvećanja prostate, koje za posledicu ima nepotpuno praženjenje bešike. Kako je oko 1,5 miliona ljudi u Srbiji starije od 65 godina, kamen u mokraćnoj bešici nije retkost.

Otežano mokrenje sa nepotpunim praženjem bešike jedan je od glavnih razloga za formiranje kamenaca. Kamen može da „dođe“ i iz bubrega, ali onda je najčešće manjih dimenzija.

VIŠE TEČNOSTI Kamen u bešici kod žena je mnogo ređi, i kada se javi najčešće je povezan sa infekcijama i upalama koje menjaju svojstva urina koji postaje alkalan. Kod žena kamen može nastati i kao komplikacija zračne terapije zbog ginekoloških malignih oboljenja. – Najčešći izazivač urinarih infekcija su gramnegativne bakterije koje od uree, normalnog sastojka urina stvaraju amonijak – pojašnjava dr Sreten Jovanović. – Na taj način one menjaju pH urina i veoma povećavaju sklonost ka formiranju litijaze (kamena). Zato je lečenje infekcije i povećan unos tečnosti vrlo bitan u prevenciji nastanka kamena u urinarnom sistemu, pa i u mokraćnoj bešici.

– Retko kada se kamen mokraćne bešike formira bez simptoma. Najčešće tegobe koje bude sumnju da postoji kamen u bešici su bolno i otežano mokrenje sa prekidima, kao i krv u urinu – pojašnjava sagovornik „Novosti“. – Vrlo je bitno da pacijenti znaju razliku između bolne kravave mokraće (hematurija) kao simptoma kamena urinarnog sistema, i bezbolne iznenadne hematurije koja može da bude simptom mnogo ozbljinijeg oboljenja – tumora.

Spontana eliminacija kamena je uvek bolna u većoj ili manjoj meri. Ako pacijent ima lakši oblik dizurije, odnosno otežanog mokrenja, a kamen je manjih dimenzija, može da se pokuša sa terapijom lekovima koji olakšavaju mokrenje i time povećavaju šansu za spontanu eliminiciju kamena iz bešike.

– Ako je kamen manji, do jednog centimetra u prečniku, obično se relativno lako izmokri, jer ga pokrene mlaz mokraće od bešike do kraja mokraćne cevi – objašnjava dr Jovanović. – Ako se i mali kamen ne izmokri u roku od nekoliko nedelja, šanse za njegovo kasnije izmokravanje su male, pa je potrebna hirurška intervencija. Ako je kamen otkriven kod pacijenta sa infekcijom bešike i problemom zadržavanja urina, ne čeka se samostalno izbacivanje, već je obavezno hirurško lečenje. Takođe, ako je kamen bešike nastao zbog problema sa prostatom i suženjem mokraćne cevi, neophodna je operacija.

Kamen retko na svom putu zastane, odnosno zaglavi se u mokraćnoj cevi. Ovo stanje može da dovede do cepanja mokraćne cevi i u tom slučaju neophodna je endoskopska hirurška intervencija. Iako se ponekad dešavaju, veće povrede mokraćne cevi zbog izbacivanja kamena malo su verovatne.

Najčešća komplikacija kamena u fazi eliminacije je potpun zastoj mokrenja. Ovaj problem zahteva hitnu reakciju i to plasiranjem urinarnog katetera. Ako to nije moguće izvesti, kateter se stavlja direktno u bešiku kroz prednji trbušni zid.

Sagovornik „Novosti“ upozorava da je najbolja prevencija kamena u bešici i drugih ozbiljnih uroloških bolesti, redovna kontrola kod urologa, naročito posle pedesete godine, kada se urološki pregled preporučuje barem jednom godišnje.