Kampilobakterioze su akutna infektivna crevna i septička oboljenja koja izazivaju bakterije iz roda Campylobacter.
Kampilobakterioze su akutna infektivna crevna i septička oboljenja koja izazivaju bakterije iz roda Campylobacter.
Istorijat
U veterinarskoj praksi Campylobacter je odavno poznat kao izazivač „zimske dizenterije“ goveda i pobačaja krava i ovaca. Međutim, u humanoj medicini je poznat od 1946. god., kada se posumnjalo da je kampilobakter i kod čoveka izazivač dijarejalnog oboljenja. Tek 1971. god. Cooper i Slee su izolovali kampilobakter iz stolice bolesnika.
Etiologija
Kampilobakter je gram-negativni lako savijeni štapić dužine 1,5-3,5 mu. Za humanu medicinu su od značaja Campylobacter jejuni i Campylobacter coli. Ove dve bakterije su veoma slične i izazivaju slična oboljenja, te se obično pominje samo Campylobacter jejuni.
Kampilobakter ne raste na poznatim selektivnim podlogama za enterobakterije, već na posebnim, i to u uslovima sa 5-10% kiseonika. Osim toga, za njegovo razmnožavanje potrebno je duže vreme. Zbog toga se bakteriološka dijagnostika kampilo- bakterioze manje koristi, iako se već zna da je ovo oboljenje vrlo često.
Campylobacter jejuni ima tri vrste antigena: O, H i K, što se koristi za dijagnostiku.
Rektoskopski nalaz s edemom i ulceracijama može da liči na salmonelozu i šigelozu, odnosno na ulcerozni kolitis. Otečene su i mezenterijalne limfne žlezde. U toku nekih slučajeva enteritisa dokazana je bakteriemija. Inače, bakteriemija je česta kod svih ekstraintestinalnih oblika kompilobakterioze.
Epidemiologija
Danas se zna da je kampilobakterenteritis kosmopolitsko oboljenje i da je u nekim zemljama najčešći u grupi bakterijskih crevnih infekcija. Smatra se da u SAD ima godišnje preko 2 000 000 slučajeva. Poslednjih godina ovo oboljenje se češće registruje i u našoj zemlji, a bilo je čak i manjih epidemija u dečijim odeljenjima.
Epidemiologija kampilobakterioze i salmoneloze životinjskog porekla je slična. Izvor infekcije su domaće životinje i to najčešće živina, I ovo je fekalnororalna infekcija. Kampilobakter se dugo zadržava u slatkoj i slanoj vodi, mleku i raznim namirnicama, što omogućava masovno oboljevanje. U bolničkoj sredini infekcija-se često prenosi međusobnim kontaktom, Enteritis je češći leti nego zimi. Javlja se u svim starosnim grupama, a najčešći je kod školske dece.
Patogeneza
Campytobacter jejuni dospeva u alimentarni trakt putem hrane i vode. Ubraja se u invazivne bakterije. Oštećenje crevne mukoze može se prostirati na tanko i debelo crevo.
Klinička slika enteritisa
Enteritis, odnosno enterokolitis, jeste najčešća klinička manifestacija kampilobakterioze i traje obično jednu do dve nedelje.
Inkubacija.
Obično iznosi 3-5 dana.
Bolest počinje sa povišenom temperaturom glavoboljom i malaksalošću. Zatim se javljaju bol u trbuhu i proliv. Bolesnik ima do 10 tečnih stolica dnevno. Inače, mogu dominirati znaci kolitisa sa krvavo-sluzavim stolicama. Kod male dece može rano da se javi krv u tečnoj stolici, što podseća na invaginaciju.
Bol u trbuhu je često veoma jak, te oboljenje može da liči na akutni abdomen odnosno na akutni apendicitis. Zbog toga se dešava da takvi bolesnici budu i operisani. Pri tome se često nalazi znatan otok mezenterijainih limfnih žlezda, čime se može objasniti tako jak bol u abdomenu.
Enteritis se obično završi spontanim izlečenjem posle 10-15 dana, ali su primećeni recidivi bolesti u 5-10% obolelih.
Kampilobakter-enteritis može proticati i kao vrlo lako oboljenje ili bez kliničkih simptoma.
Ekstraintestinalni klinički oblici
Kod hroničnih bolesnika i imunokompromitovanih osoba poznata su septička oboljenja koja mogu biti praćena fokalnim žarištem:
– septičko-febrilno stanje sa dijarejom ili bez nje;
– septičko stanje sa fokalnim žagištgm u vidu apendicitisa, holecistitisa, perikarditisa, artritisa, abscesa jetre pri kome se može izolovati Campylobacter jejuni iz krvi;
– infekcija trudnica u trečem tromesečju trudnoće sa visokom febrilnošću i uginućem ploda.
Dijagnoza i diferencijalna dijagnoza
Kampilobakter-enteritis može da liči na sve druge crevne infekcije. Kod mladih osoba teški enteritisi mogu da podsete na ulcerozni kolitis.
U slučaju ostalih kliničkih oblika bolesti diferencijalna dijagnoza je mnogo šira, a klinička dijagnostika mnogo teža.
Sigurna etiološka dijagnoza se može postaviti nalazom uzročnika u fecesu, krvi i likvoru. Za to su potrebne posebne podloge i mnogo duže vreme nego za ostale entero- bakterije.
Serološke reakcije mogu biti od koristi. Preporučuje se i brza dijagnostika direktnim pregledom razmaza stolice obojenog po ramu, gde se mogu naći retki kompilobakteri koji liče na „galebova krila“.
Lečenje
U lečenju enteritisa najbitnija je rehidratacija bolesnika. Kampilobakter je osetljiv na više antibiotika: eritromicin, tetraciklini, aminoglikozidi, hloramfenikol i klindamicin. Međutim, antibio-terapija se preporučuje samo kod teških slučajeva enteritisa i septičkih oblika oboljenja. Za enteritise se preporučuje eritromicin kao najbolji lek i tetraciklin za odrasle.
Nije sasvim sigurno da ova terapija skraćuje tok enteritise, ali posle 2-3 dana obično prekida dalju eliminaciju bakterija. U svim septičkim oblicima kampilobakterioze preporučuje se aminoglikozidi i hloramfenikol.