OSIM nošenja prikladne odeće, šešira, naočara za sunce i uzimanja laganih obroka u kojima preovlađuje sirovo povrće i voće, tokom vrelih letnjih dana, lekari preporučuju i da se pije više tečnosti. Ova pravila, pre svega, važe za zdrave, ali i za većinu hroničnih bolesnika. Ipak, kada je reč o uzimanju tečnosti, opreznost se preporučuje pacijentima koji piju lekove za izmokravanje (diuretike).

Leti važi pravilo da se uzima dva do tri litra tečnosti dnevno, a to se posebno odnosi na pacijente koji piju diuretike, jer se tokom vrućina više tečnosti gubi iz organizma. S obzirom na to da su diuretici vrlo često terapija izbora u lečenju hipertenzije, dr Predrag Mitrović, internista i kardiolog u beogradskom Urgentnom centru kaže da se svaki pacijent mora konsultovati sa lekarom, a naročito oni koji uzimaju kombinovane diuretike da bi sačuvali kalijum:

– U lečenju hipertenzije veoma su česte kombinacije diuretika i nekih od antihipertenzivnih lekova. U slučaju da se započne terapija ACE inhibitorima dok je bolesnik na terapiji visokim dozama diuretika, može doći do pojave izražene hipotenzija i bubrežne slabosti. Zato je potrebno da lekar smanji ili čak obustavi na nekoliko dana terapiju diureticima.

Da bi se uzimanje i izbacivanje tečnosti uravnotežilo, neophodne su češće kontrole i prilagođavanje propisane terapije stanju pacijenta. Kada je napolju visoka temperatura, šire se periferni krvni sudovi i pritisak pada, a tečnost koja u organizam dospeva vodom, čajevima, prirodnim sokovima i supama, gubi se ne samo mokrenjem i znojenjem, nego i disanjem i delimično stolicom.

Prirodni diuretici Namirnice bogate kalijumom i biljke sa velikim procentom vode mogu biti prirodni diuretici. Tako se, kao diuretici, uspešno mogu koristiti veće količine zelenog čaja, sok od brusnice, dve male kašičice jabukovog sirćeta pomešanog u čaši vode, tri do četiri puta dnevno, zatim čaj od maslačka, semenke anisa, namirnice bogate vodom kao što je lubenica i krastavc. Zelena salata podstiče izbacivanje tečnosti, paradajz takođe doprinosi izbacivanju toksina kroz bubrege, kao i rotkvice, luk i ren.

Oni koje muči povišen pritisak trebalo bi bez bojazni da piju tečnost, čak i dva-tri litra dnevno, a istovremeno da smanje dozu propisanog leka. Stariji s hipertenzijom kao i oni koje muči srčana slabost trebalo bi da uzimaju onoliko tečnosti koliko organizam traži. Ipak, ne bi smelo da se zaboravi da stariji s godinama gube osećaj za žeđ i ne piju dovoljno tečnosti, pre svega vode.

– Na lekaru je da odluči koji je diuretik najpogodniji za bolesnika, kao i to da li ga je potrebno kombinovati s drugim antihipertenzivom – kaže dr Mitrović.

Bubrežni bolesnici i oni s oštećenom funkcijom jetre, takođe, moraju da uzimaju dovoljno tečnosti, ali bi trebalo da budu oprezni i da vode računa o količini. Litar i po do dva dnevno sasvim je dovoljno.

I zdravi moraju da paze na unos tečnosti. Tu vlada velika zabluda da što se pije više vode, to se ona više zadržava u organizmu.

– Što je telo hidriranije, to će manje zadržavati tečnost – objašnjava dr Mitrović. – Uzrok zadržavanja tečnosti su dugo stajanje i nepravilna ishrana. To znači preterano unošenje soli, šećera i masti uz nedovoljni unos vitamina B kompleksa i proteina, kao i brza neprerađena hrana. Kada se tečnost nakuplja javljaju se osećaj težine u rukama nogama, nadutost i umor.