Ovo distrofično oboljenje kože javlja se veoma retko. Najčešće zahvata kožu vulve, mada se može javiti i na drugim delovima kože. Iako je etiologija nepoznata, može se uočiti genetska predispozicija, kao i da je češće udruženo sa drugim autoimunim oboljenjima. S obzirom na to da se javlja kod žena posle klimakterijuma jedan od etioloških činilaca koji doprinosi njenoj pojavi je ugašena funkcija ovarijuma (neđostatak estrogena.)
Ovo distrofično oboljenje kože javlja se veoma retko. Najčešće zahvata kožu vulve, mada se može javiti i na drugim delovima kože. Iako je etiologija nepoznata, može se uočiti genetska predispozicija, kao i da je češće udruženo sa drugim autoimunim oboljenjima. S obzirom na to da se javlja kod žena posle klimakterijuma jedan od etioloških činilaca koji doprinosi njenoj pojavi je ugašena funkcija ovarijuma (neđostatak estrogena.) Danas se zna da bolesnice sa Lichen sclerosusom imaju snižen nivo biološki aktivnog testosterona, što dokazuje i prilično uspešna lokalna terapija ovim hormonom.
Sama bolest se ispoljava atrofijom kože i potkožnog tkiva u predelu stidnog brežuljka i velikih i malih stidnih usana. Promena najpre zahvata velike i male stidne usne i sluzokožu introitusa vagine i same vagine. U odmaklim slučajevima velike i male stidne usne, pa čak i klitoris, skoro potpuno nestaju, a sluzokoža vagine zajedno sa podsluzokožnim tkivom atrofiše. Vagina postaje plica i uža. Zbog toga se ona pretvara u plitku i usku neelastičnu cev, prolaznu za svega jedan prst. Polni odnosi kod takvih bolesnica u početku bolesti su otežani, a u odmakloj fazi su onemoguceni. Stidnica se u celini smežurava, njena koža se istanjuje i postaje ružičasto-bleda, providna i krta i podseća na pergament. Ovo distrofično stanje praćeno je svrabom. Slučajevi maligne alteracije, veoma su retki. Ipak, i zbog relativno male mogućnosti za to, pri pregledu bolesnica treba isključiti mogućnost postojanja početnog karcinoma. U lečenju ovog oboljenja pokušavano je davanje ovarijalnih hormona (poglavito lokalno estrogena), ali postignuti rezultati nisu bili zadovoljavajući. Zato se često pristupalo operativnom lečenju u vidu ograničene proste vulvektomije. Danas se sa uspehom koristi lokalna primena dvopostotog testosteron-propionata u vidu masti ili krema. Lečenje treba sprovodiđ uporno (6-9 meseci) i obazrivo zbog moguće maskulinizacije.
Skvamozna ćelijska hiperplazija (hiperplastična distrofija leukoplakija vulve) može biti:
– benigna,
– mešovita i
– neoplastična.
Benigna skvamozna ćelijska hiperplazija javlja se najčešće kod starijih žena, posle klimakterijuma, ali se može javiti i ranije. Ovo oboljenje karakteriše pojava manjih ili većih sivobeličastih plaža na ružičastoj koži stidnice, koje mogu biti fokalne ili difuzne (sl. 46). Slične beličaste plaže mogu da se vide i na sluzokoži vaginalnog dela grlića materice. Ovu promenu na koži stidnice treba razlikovati od vitiliga, stanja koje može da se javi svuda po koži i koje karakteriše jedino gubitak pigmenta i psorijaze. Pri pregledu preparata kože pod mikroskopom prisutne su promene u vidu hiperkeratoze, akantoze i atrofije, sazrevanje ćelija površnog epitela nije poremećeno (nema atipije). Uzroci ovog oboljenja nisu dovoljno poznati. Smatra se da je u pitanju hroničan inflamatomi proces, kao posledica alergijske reakcije ili hronične iritacije, te neki ovo oboljenje nazivaju „hiperplastični vulvitis“. U kasnijem stadijumu, kada dođe do atrofičnih promena, mogu se javiti i prskotine na izmenjenoj koži. Od simptoma najčešće je prati veoma izražen
svrab koji je obično prvi znaki oboljenja i koji skreče pažnju na promenu na stidnici. Lečenje je konzervativno. Daju se lokalno kortikosteroiđne masti uz povremenu lekarsku kontrolu. U cilju uklanjanja hiperkeratoze, promena na koži premazuje se dva puta dnevno Eurax i Valisone kremom u toku 6 nedelja. Ako za to vreme ne nastupi poboljšanje potrebno je uraditi biopsiju.
Mešovita skvamozna ćelijska hiperplazija (mešovite distrofije) predstavlja kombinaciju Lichen sclerosusa i benigne skvamozne ćelijske hiperplazije. Javlja se kod žena u senijumu. Etiologija oboljenja nedovoljno je ispitana, slična je etiologiji prethodnih oboljenja čiju kombinaciju predstavlja. Ovu promenu je klinički teško dijagnostikovati bez korišćenja patohistološkog nalaza. Materijal za histopatološki pregled uzima se biopsijom sa sumnjivog mesta na koži. Terapija je konzervativna. Lokalno se prvo koriste Eurax i Valisone krema u cilju uklanjanja hiperkeratoze, a po uklanjanju hiperkeratotičnih naslaga koristi se testosteronska mast ili krema (6-9 meseci).
Neoplastična skvamozna ćelijska hiperplazija (hiperplastična distrofija sa atipijom).
– Pošto je ova skvamozna ćelijska hiperplazija udružena sa vulvamom intraepitelnom neoplazijom, koja često maligno alteriše, o njoj će biti govora u poglavlju o karcinomu vulve (VDNf).