Normalne vrednosti Magnezijuma: Muškarci i žene: 0,65-1,05 mmol / L
Povišene vrednosti magnezijuma: javljaju se kod akutnih hroničnih bubrežnih oštećenja te kao posledica prekomernog uzimanja antacida. Moguće je trovanje magnezijumom i ono se ogleda hiporefleksija, hipotenzijom zbog povećanog volumena krvi, respiratornom depresijom i komom.
Snižene vrednosti magnezijuma: javljaju se kod: hroničnog alkoholizma, ciroze jetre, akutnog pankreatitisa, hipo i hipertiroidizma, hiperaldosteronizma i dijabetičke acidoze.
Magnezijum je, uz kalijum glavni intracelularni katjon. Apsorbuje se u tankom crevu, a 60 – 70% se izlučuje u stolici. Smešten je uglavnom u kostima (55%) i nešto u mišićima (27%). Veći deo magnezijuma u plazmi (70-85%) nalazi se u obliku slobodnih jona ili kompleksa niske molekulske mase. Ostatak je vezan za proteine, uglavnom albumin.
Neophodan je faktor u brojnim enzimskim reakcijama, bilo kao sastavni deo metaloenzim ili kao aktivator. Magnezijum spada u grupu elemenata u tragu, što znači da ga u organizmu ukupno ima manje od 0,01% telesne mase.
Indikacije za određivanje MAGNEZIJUMA u krvi su:
– Neuromuskularna preosetljivost (tremor, trzanje mišića, tetaniJe, grčevi)
– Kardiološki problemi (tahikardiJa, aritmiJa, fibrilaciJa kliJetke, u EKG-u produženje KT vala.) I / ili
– Gastrointestinalni problemi (ulcerozni kolitis, morbus Chron, celiJakiJa, sindrom kratkog creva)
– Kontinuirano uzimanju diuretika ili nefrotoksičnih lekova
Šta se testira?
Magnezijum je mineral koji je važan za proizvodnju energije, kontrakciju mišića, nervne funkcije i održavanje jakih kostiju. U organizam dolazi putem ishrane, a apsorbuje ga tanko crevo i debelo crevo. Magnezijum se skladišti u kostima, ćelijama i tkivima. Obično je samo oko 1% ukupnog telesnog magnezijuma prisutno u krvi i to otežava tačno merenje ukupnog sadržaja magnezijuma samo u krvnim testovima. Međutim, ovaj test je još uvek koristan za procenu stanja magnezijuma u čoveku.
Veliki izbor namirnica sadrži male količine magnezijuma, posebno zeleno povrće poput špinata, kao i celovite žitarice i orašaste plodove. Hrana koja sadrži prehrambene vlakna obično je i izvor magnezijuma. Telo održava nivo magnezijuma tako što reguliše koliko apsorbuje i koliko izlučuje ili čuva u bubrezima.
Manjak magnezijuma (hipomagnezimija) može se videti kod neuhranjenosti , stanja koja izazivaju malapsorpciju i prevelikim gubitkom magnezijuma od strane bubrega. Višak magnezijuma (hipermagnezimija) može se primetiti uz unos antacida koji sadrže magnezijum i smanjenu sposobnost bubrega da izlučuju magnezijum.
Neko sa blagim do umerenim nedostatkom magnezijuma može imati ili nema nespecifičnih simptoma. Stalni ili ozbiljni nedostaci mogu prouzrokovati mučninu, gubitak apetita, umor, zbunjenost, grčeve u mišićima, napadaje, promene brzine otkucaja srca i ukočenost ili peckanje. Takođe mogu uticati na metabolizam kalcijuma i pogoršati nedostatak kalcijuma. Simptomi viška magnezijuma mogu biti slični onima nedostatka i uključuju mučninu, mišićnu slabost, gubitak apetita i nepravilan rad srca.
Kako se koristi?
Test magnezijuma koristi se za merenje nivoa magnezijuma u krvi (ili ponekad u urinu). Nenormalni nivoi magnezijuma se najčešće primećuju u stanjima ili bolestima koje uzrokuju oštećenje ili prekomerno izlučivanje magnezijuma putem bubrega ili uzrokuju poremećenu apsorpciju u crevima. Nivo magnezijuma se može proveriti kao deo procene težine bubrežnih problema i / ili nekontrolisanog dijabetesa i može pomoći u dijagnozi gastrointestinalnih poremećaja.
Budući da nizak nivo magnezijuma u krvi tokom vremena može izazvati trajno nizak nivo kalcijuma i kalijuma , može se proveriti da bi se pomoglo u dijagnosticiranju problema sa kalcijumom, kalijumom, fosforom i / ili paratireoidnim hormonom – još jednom komponentom regulacije kalcijuma.
Nivo magnezijuma može se često meriti da bi se nadgledao odgovor na oralne ili intravenske (IV) dodatke magnezijuma. Test za magnezijum se može naložiti, zajedno sa testiranjem kalcijuma i fosfora, za nadgledanje dodavanja kalcijuma.
Kada se naručuje?
Ispitivanje magnezijuma može biti naručeno kao praćenje hronično niskih nivoa kalcijuma i kalijuma u krvi . Takođe se može odrediti kada osoba ima simptome koji mogu biti posledica nedostatka magnezijuma, kao što su slabost mišića, trzanje, grčevi, konfuzija, srčane aritmije i napadaji. Poznato je da je smanjivanje magnezijuma povezano sa velikim unosom alkohola ili usled nepravilne ili loše apsorpcije magnezijuma u crevima.
Lekar koji se bavi zdravstvom može naložiti nivo magnezijuma da proveri nedostatak kao deo procene malapsorpcije , neuhranjenosti , dijareje ili alkoholizma . Kada neko uzima lekove koji mogu uzrokovati da bubrezi izlučuju magnezijum, može se obaviti i testiranje. Kada je neophodan dodatak magnezijuma i / ili kalcijuma, nivo magnezijuma u krvi može se proveriti u intervalima da bi se pratila efikasnost lečenja.
Kada pojedinac ima bubrežni poremećaj ili nekontrolisan dijabetes , može se periodično naručiti magnezijumski test, zajedno sa testovima bubrežnih funkcija kao što su BUN i kreatinin , kako bi se pomoglo nadgledanje rada bubrega i osiguralo da osoba ne izlučuje ili zadržava preveliku količinu magnezijuma.
Šta znači rezultat testa magnezijuma?
Nizak nivo magnezijuma u krvi može ukazivati na to da osoba ne konzumira ili ne apsorbuje dovoljno magnezijuma ili previše eliminiše iz organizma.
Sniženi nivo magnezijuma se obično vidi kod:
Nizak prehrambeni unos, što se može primetiti kod starijih osoba, ljudi koji su pothranjeni ili kod osoba sa alkoholizmom
Probavni poremećaji (poput Crohnove bolesti )
Nekontrolisani dijabetes
Hipoparatiroidizam
Dugotrajna upotreba diuretika
Produljena dijareja
Posthirurška intervencija
Teške opekotine
Preeklampsija
Visoki nivo magnezijuma u krvi retko je posledica dijetalnih izvora, ali obično je posledica prekomerne suplementacije ili problema sa njegovim izbacivanjem iz organizma.
Povećani nivo magnezijuma se vidi u:
Bolest bubrega u završnoj fazi (ESRD)
Hiperparatiroidizam
Hipotireoza
Dehidracija
Dijabetička acidoza (kada se prvi put vidi)
Addison-ova bolest
Upotreba antacida ili laksativa koji sadrže magnezijum
Postoji li još nešto što bih trebao znati?
Pošto je magnezijum elektrolit , može se naložiti magnezijum test zajedno sa drugim elektrolitima kao što su natrijum, kalijum, hlorid, bikarbonat (ili ukupni CO2), kalcijum i fosfor da bi se procenio balans elektrolita neke osobe. Ako je magnezijum nizak, nije neuobičajeno da i kalijum bude nizak.
Nivo magnezijuma u krvi obično se smanjuje u drugom i trećem tromesečju trudnoće.
Normalni nivo magnezijuma ne odražava nužno ukupne telesne zalihe magnezijuma. Telo pokušava da održi nivo magnezijuma u krvi relativno stabilnim i oslobodiće magnezijum iz kostiju i tkiva da bi to postigao. Dakle, nivo krvi može biti normalan kod ranog nedostatka magnezijuma.
Lijekovi koji mogu povećati nivo magnezijuma uključuju litijum, aspirin, lijekove štitne žlijezde, neke antibiotike i proizvode koji sadrže magnezijum. Lijekovi koji mogu smanjiti nivo magnezijuma uključuju digoksin, ciklosporin, diuretike , inzulin, neke antibiotike, laksative i fenitoin.
Koji su simptomi niskog magnezijuma?
Nizak magnezijum može da izazove znake i simptome, kao što su slabost mišića, trzanje, grčevi, zbunjenost, promene brzine otkucaja srca (srčane aritmije ) i napadaji.
Da li treba da uzimam dodatke magnezijuma? I ako je tako, koliko?
Ljudi će apsorbovati i koristiti magnezijum različitom brzinom i možda će uzimati lekove koji utiču na nivo magnezijuma. Trebali biste razgovarati sa svojim lekarom o tome šta je primereno za vašu situaciju.
