Naime, deca koja su muku mučila s čitanjem uspela su bolje da nauče da čitaju posle uzimanja dodataka ishrani s omega-3 masnim kiselinama. ***Zašto su neka deca niža: Iznenađujući razlog
Istraživači sa Univerziteta Oksford malene ispitanike stare između sedam i devet godina su podelili u dve grupe. Jedni su kroz razdoblje od 16 nedelja svakodnevno uzimali tablete sa 600 miligrama omega-3 masnih kiselina, a drugi placebo.
Ustanovili su da su deca koja su najlošije čitala na početku studije i uzimala dodatke ishrani uspela da poboljšaju svoj nivo čitanja posle tri nedelje više nego mališani koji su najlošije čitali u grupi koja je uzimala placebo tablete. ***Šta sve uče i znaju današnja deca?
„Prethodna istraživanja su pokazala dobrobiti uzimanja dodataka ishrani s omegom-3 kod dece sa stanjem poput ADHD-a, disleksije i poremećaja razvojne koordinacije, ali ovo je prva studija koja je pokazala takve pozitivne rezultate kod dece iz opšte populacije“, objasnio je Pol Montgomeri, profesor psihosocijalne intervencije na Univerzitetu Oksford, ujedno i vođa studije.
S obzirom da naše telo ne može samo da proizvede ove masne kiseline, moramo ih uneti putem ishrane. Rudnici omega-3 masnih kiselina su ribe kao što su losos, tuna, sardina i sleđ te orasi (brazilski i australijski oraščići). Dok se riblje ulje najčešće uzima kao dodatak ishrani bogat omega-3 masnim kiselinama, ulje lanenih semenki predstavlja omiljen izvor ovih bogatih nutrijenata za vegetarijance, piše Ordinacija. ***Saveti za domaći zadatak bez muke!
Evropska agencija za bezbednost hrane preporučuje dnevnu dozu od 250 miligrama omega-3 masnih kiselina (kombinovanih EPA i DHA) za odrasle osobe bez većih zdravstvenih tegoba. S druge strane, australijska Nacionalna fondacija za srce preporučuje duplu dozu. Porcija lososa od sto grama može da sadrži i do 400 miligrama DHA omega-3 masnih kiselina i između 200 i 400 miligrama EPA kiselina.
Izvor: S media, foto: Guliver/Thinkstock
