Koriæenjem specijalizovane tehnike magnetne rezonance, tim struènjaka Jugozapadnog medicinskog centra pri Teksakom univerzitetu, identifikovao je mikrostrukturne prekide na nekim lokacijama bele modane mase kod adolescenata koji su u ranijem detinjstvu doiveli maltretiranje.
Bela modana masa, odnosno nervna vlakna koja je èine, moe se uporediti sa kablovima kompjuterske mree, jer povezuje sivu masu u razlièitim regionima mozga, èime omoguæava njihovu efikasnu komunikaciju.
U istraivanju, kojim je rukovodio Hao Huang, uèestvovalo je 19 adolescenata koji su doiveli fizièko ili seksualno zlostavljanje pre navrene desete godine ili su mu prisustvovali u porodici tokom perioda dueg od est meseci, kao i kontrolna grupa od 13 adolescenata koji nisu bili zlostavljani.
U vreme otpoèinjanja studije, svi uèesnici, proseène starosti 16 godina, bili su fizièki i mentalno zdravi i nisu zloupotrebljavali alkohol i narkotike. Njihovo stanje je analizirano tokom perioda od pet godina na svakih est meseci, pri èemu je utvrðeno da su ispitanici sa poremeæajima u beloj modanoj masi pod veæim rizikom od depresije i poremeæaja zavisnosti.
Od 19 adolescenata iz prve grupe, tokom pet godina se javila depresija, dok je u kontrolnoj grupi registrovan samo jedan sluèaj tog oboljenja.
Takoðe su èetiri ispitanika iz prve grupe poèela da se opijaju ili koriste drogu, prema samo jednom u kontrolnoj grupi. U dva sluèaja su se depresija i zloupotreba opojnih sredstava pojavili kod iste osobe.
Amerièki tim istièe da jo nije poznat mehanizam koji izaziva prekide u beloj modanoj masi i da taj fenomen zahteva dodatna istraivanja.
Koriæenjem specijalizovane tehnike magnetne rezonance, tim struènjaka Jugozapadnog medicinskog centra pri Teksakom univerzitetu, identifikovao je mikrostrukturne prekide na nekim lokacijama bele modane mase kod adolescenata koji su u ranijem detinjstvu doiveli maltretiranje.
Bela modana masa, odnosno nervna vlakna koja je èine, moe se uporediti sa kablovima kompjuterske mree, jer povezuje sivu masu u razlièitim regionima mozga, èime omoguæava njihovu efikasnu komunikaciju.
U istraivanju, kojim je rukovodio Hao Huang, uèestvovalo je 19 adolescenata koji su doiveli fizièko ili seksualno zlostavljanje pre navrene desete godine ili su mu prisustvovali u porodici tokom perioda dueg od est meseci, kao i kontrolna grupa od 13 adolescenata koji nisu bili zlostavljani.
U vreme otpoèinjanja studije, svi uèesnici, proseène starosti 16 godina, bili su fizièki i mentalno zdravi i nisu zloupotrebljavali alkohol i narkotike. Njihovo stanje je analizirano tokom perioda od pet godina na svakih est meseci, pri èemu je utvrðeno da su ispitanici sa poremeæajima u beloj modanoj masi pod veæim rizikom od depresije i poremeæaja zavisnosti.
Od 19 adolescenata iz prve grupe, tokom pet godina se javila depresija, dok je u kontrolnoj grupi registrovan samo jedan sluèaj tog oboljenja.
Takoðe su èetiri ispitanika iz prve grupe poèela da se opijaju ili koriste drogu, prema samo jednom u kontrolnoj grupi. U dva sluèaja su se depresija i zloupotreba opojnih sredstava pojavili kod iste osobe.
Amerièki tim istièe da jo nije poznat mehanizam koji izaziva prekide u beloj modanoj masi i da taj fenomen zahteva dodatna istraivanja.
Read Full Article