Metoda prekinutog polnog odnosa (coitus interruptus) je veoma stara metoda koja se i danas sa uspehom koristi u mnogim brakovima. Sastoji se u tome da se u toku polnog odnosa, neposredno pre ejakulacije, muškarac odmakne od žene, te da izlivena semena tečnost ne dospe u vaginu.
Metoda prekinutog polnog odnosa (coitus interruptus) je veoma stara metoda koja se i danas sa uspehom koristi u mnogim brakovima. Sastoji se u tome da se u toku polnog odnosa, neposredno pre ejakulacije, muškarac odmakne od žene, te da izlivena semena tečnost ne dospe u vaginu. Ranije rasprostranjeno gledište da je ova metoda škodljiva nije dokazano. Međutim, ova metoda može da se preporuči samo disciplindvanim supružnicima koji su u stanju da na vreme prekinu polni odnos. No i tada ona ne pruža apsolutnu sigurnost, jer i pre ejakulacije izvestan broj spermatozoida može da dopre u vaginu i da dovede do trudnoće. Pri ovoj metodi neophodno je da žena doživi osećaj orgazma pre muškarca, o čemu se u toku polnog odnosa mora voditi računa. Zbog toga polni akt ne treba prekidati pre no što nastupi seksualno zadovoljenje žene. Iako se i danas dosta primenjuje, ova metoda sve više ustupa mesto novim, sigurnijim, podesnijim i prihvatljivijim.
Metoda korišćenja kondoma prezervativa. Prezervativ je izdužena navlaka od veoma tanke i fine gume oblika muškog polnog organa. Na muški polni ud u nabreklom stanju navlači se navijanjem neposredno pre polnog dnosa. Dok je ceo, prezervativ sprečava prodiranje spermatozoida u vaginu i štiti ženu od trudnoće. Osim toga, štiti i ženu i muškarca od veneričnih bolesti i od AIDS-a te je podesan za vanbračne polne odnose. Posle upotrebe, odmah po obavljenom polnom odnosu, treba obavezno kontrolisati da li je ceo. Ako se pri tome ustanovi da je pocepan ili naprsao, žena treba hitno da preduzme druge kontraceptivne mere da bi sprečila nastajanje trudnoće. Kao kontraceptivno sredstvo prezervativ je veoma pouzdan, te ga treba što češće preporUčivati.
Vaginalna dijafragma je na tankoj, finoj i veoma elastičnoj kružnoj čeličnoj opruzi nataknuta, odnosno mlitavo razapeta tanka guma oblika skoro polulopte. Pod lakim pritiskom dijafragma se može modelirati u odgovarajući oblik. Postoje dijafragme različite veličine koje odgovaraju različitoj dubini i širini vagine. Kad se stavi u vaginu, dijafragma se razapne između zadnjeg svoda i donje ivice simfize i poki’ije spoljno ušće i vaginalni deo grlica materice. Na taj način dijafragma uzdužno deli vaginu na dva dela. Gornji, u kome je grlić materice, i donji, u kome se obavlja polni odnos. Semena tečnost pri ejakulaciji dospeva u donji deo vagine, ali joj dijafragma sprečava put prema grliću materice. Da bi zaštita bila efikasna, dijafragma se pre uvlačenja u vaginu premaže tankim slojem spermatocidne paste, koja uništava u gornjem delu vagine eventualno dospele spermatozoide. Dijafragmu žena dobija od lekara, koji prethodno ginekološkim pregledom odredi koja veličina odgovara dotičnoj ženi. Posle toga lekar obuči ženu u štanju dijafragme i kroz 10 dana prokontroliše da li se žena u tome dobro uvežbala. Dijafragma se u vaginu stavlja na pola sata pre ravanog polnog odnosa. Posle odnosa ne sme se odstraniti niti se žena sme ispirati najmanje još 8 sati. Pravilno korišćena dijafragma je veoma efikasno sredstvo u zaštiti žene od neželjene trudnoće. Za njenu upotrebu nema bitnih kontraindikacija. Primena dijafragme ne pričinjava nikakve smetnje niti neugodnosti, ni muškarcu, ni ženi.
Zbog neškodljivosti i visokog stepena efikasnosti vaginalna dijafragma posebno se preporučuje devojkama i mladim ženama koje još nisu rađale, jer im, uz očuvanje sposobnosti materinstva, pruža odličnu zaštitu od neželjene bremenitosti.
Cervikalne kapice. Prave se od gume ili metala koji ne rđa, a imaju oblik grlića materice na koji ih žena navlači. Pre štanja, odnosno pre polnog odnosa, treba ih premazati nekom od spermatocidnih pasta. Pravilno štena cervikalna kapica sprečava prodiranje spermatozoida iz vagine u cervikalni kanal i gornje puteve ženskih polnih organa. Ove kapice se danas retko upotrebljavaju jer zbog trenja sa muškim polnim udom postoji opasnost njihovog spadanja sa grlića materice u toku polnog odnosa.
Cervikalni pesari. Korišćeni ranijih godina za sprečavanje začeća bili su načinjeni od plemenitih ili teških metala koji ne rđaju. Najčešće su takvi pesari pravljeni od srebra. Oni su imali oblik odlivka cervikalnog kanala u koji su uvlačeni. Njihov gornji kraj bio je lako zadebljan tako da nije postojala opasnost od ispadanja, a donji, vaginalni deo, imao je oblik pljosnatog tanjirića, koji je usko nalegao oko spoljnog ušća materice. Ovi pesari svojim prisustvom sprečavali su ushodno prodiranje spermatozoida i donekle vršili spermatocidno dejstvo, čime su sprečavali nastajanje trudnoće. Oni pri tome nisu ometali oticanje menstrualne krvi niti su u bilo kom vidu trajno remetili osnovne, pa i generativne funkcije organizma. Lokalno iritiranje sluzokože grlića i tela materice, kao i veoma retki slučajevi teških zapaljenja unutrašnjih polnih organa žene, od kojih su se neki završili i smrću, doprineli su neprihvatanju metalnih cervikalnih pesara na širem planu. Zbog toga je njihova upotreba uglavnom bila i ostala ograničena.
Intrauterini ulošci (IUD) su način sprovođenja kontracepcije koji se poslednjih godina ponovo zagovara, naročito u Japanu i Americi. Savremeni intrauterini ulošci aplikuju se uglavnom u materičnu šupljinu, a samo najlonski konac kojim su vezani viri kroz grlić u vaginu i pomoću njega se, kad zatreba, kontraceptivno sredstvo izvlači. Normalan nalaz pri ginekološkom pregledu i pregledu vaginalnog sekreta i normalna sedimentacija eritrocita smanjuju opasnost od ushodnog širenja infekcije iz vagine u matericu i na druge organe male karlice. Postoji više tipova intrauterinih uložaka koji uglavnom imaju oblik spirale ili neke vrste zamke ili omče i u poslednje vreme u svom sastavu najčešće imaju elemente sa spermicidnim svojstvima (bakar, srebro). Najpoznatije su Margulisova spirala i Lupesova omča. Ginekološka klinika u Beogradu takođe je konstruisala jednu vrstu spirala sličnih Margulisovoj i taj tip spirale nazvan je „Beospir“ (beogradska spirala), koja se u praksi zasad pokazala vrlo dobrom. Intrauterini ulošci pravljeni su od plastičnih masa i, zavisno od autora koji ih je konstruisao, različitog su oblika. Bilo je i pokušaja primene intrauterinih’ uložaka izrađenih iz tankih lamela čelika koji ne rđa. Ovi ulošci imaju oblik latiničnog slova M, te se skupljeni lako uvlače u materičnu duplju. Zbog nezgodnog oblika, oštrih ivica i teškoća pri izvlačenju iz materice pokazalo se da ovakvi ulošci nisu podesni za praktičnu primenu, te su danas uglavnom napušteni. Mnogo bolji rezultati, sa veoma retkim komplikacijama i niskim procentom graviditeta, postignuti su intrauterinim korišćenjem takozvanog koper T uloška, nazvanog po njegovom obMku koji podseca na veliko štampano latinično slovo T. Ulošci su načinjeni od veoma tankog, gotovo kao dlaka, bakarnog konca, presvučenog takođe tankom plastičnom masom. Smatra se da je pozitivno kontraceptivno dejstvo ovih uložaka pojačano hemijskim delovanjem prisutnog bakra, koji pripada grupi teških metala. Sam uložak se posebnim introduktorom lako aplikuje kroz kanal grlića u šupljinu materice, a kad treba, povlačenjem za najlonski konac, koji viri u vaginu, bez teškoca se odstranjuje.
Mehanizam kontraceptivnog delovanja intrauterinih uložaka nije poznat, ali je konstatovano da su oni veoma pouzdani. Pretpostavlja se da pored lokalnog nepovoljnog dejstva na endometrijum, na koji deluju kao strana tela, intrauterini ulošci povećavaju motilitet jajovoda, te na taj načih oplođena jajna ćelija dospeva u materičnu dulju veoma brzo, tj. u vreme kad još nije sposobna za nidaciju. Mikroskopskim ispitivanjima endometrijuma žena koje su duže vremena koristile intrauterina sredstva zapažene su, slabije ili jače ispoljene, zapaljenjske promene na materičnoj sluzokoži (endometritis). Ove promene takođe nepovoljno utiču na nidaciju oplođenog jajeta ometajući je. Intrauterini pesari imaju znatna preimućstva nad ostalim kontraceptivnim sredstvima. Pored ostalog veliko preimućstvo im je i to što, jednom šteni, oni ostaju dugo, mesecima, pa čak i godinama, u materici (najviše do tri godine). Intrauterine uloške ne šta sama žena, već je neophodno da ih stavlja lekar, koji je posle toga redovno povremeno kontroliše. Dobro šteni intrauterini pesari kod žena kod kojih ne dolazi do komplikacija pružaju visok procenat zaštite, koji neki autori procenjuju na oko 96%. Intrauterini pesari vrlo su podesni za manje obrazovane žene i za žene koje ne žele da se svakodnevno inkomodiraju i brinu za kontraceptivne postupke. Pre stavljanja intrauterinih sredstava neophodno je da se žena ginekološki pregleda, da na genitalnim organima nema zapaljivih promena koje bi strano telo svojim prisustvom moglo da razbukti. Ukoliko žena koja želi da koristi ova kontraceptivna sredstva pati od bilo kakve genitalne infekcije, treba je najpre izlečiti. Iako se u najvećem broju dobro podnose, ipak kod izvesnog procenta žena intrauterini pesari dovode prvih meseci po štanju do izvesnih nepoželjnih reakcija, u prvom redu do neurednih krvavljenja i do bolova ili, pak, dolazi do spontanog ispadanja pesara. No, obično i tada ove komplikacije brzo prestaju. Jedna od težih komplikacija je perforacija materice i prelazak intrauterinog uloška u trbušnu đuplju. To se retko dešava, i to obično spontano, neko vreme posle štanja spirale. Vrlo retko, perforacija se može desiti u toku štanja spirale. Poslednjih godina vrše se pokušaji aplikacija intrauterinih sredstava neposredno posle pobačaja ili porođaja. Prvi rezultati su zadovoljavajući. U svakom slučaju, dosadašnja iskustva sa intrauterinim ulošcima pokazala su ohrabrujuće rezultate, iako ima i retkih slučajeva kada se, kao posledica njihove primene javljaju zapaljenjske, veoma ozbiljne promene na unutrašnjim polnim organima, u vidu velikih infiltrata. Ovi infiltrati mogu u manjoj ili većoj meri da ispune duplju male karlice potiskujući susedne organe. U takvim situacijama treba hitno odstraniti intrauterini uložak iz materice i nastaviti lečenje odgovarajućim antibioticima sve dok se zapaljenjski proces ne smiri i stanje ne normalizuje. Isto tako, kad se ustanovi da je usled spontane perforacije materičnog zida uložak iz materične duplje prešao u trbušnu šupljinu, treba ga odstraniti uz pomoć laparoskopije ili laparotomije.