Membranoproliferativni glomerulonefritis (MPGN) Najčešće se radi o idiopatskoj primarnoj bolesti glomerula, a ređe sekundarnoj. Retko je kod dece mlađe od pet godina. Karakterizira ga istovremena zahvaćenost mezangija i zidova glomerularnih kapilara.
Urastanje mezangija između endotela i bazalne membrane dovodi do stvaranja novog sloja membrane, što joj daje karakteristi-čan izgled dvostruke konture, tzv. tramvajskih tračnica. MPGN se klasificira u dva tipa. Kod tipa I dokažu se cirkulirajući imunokompleksi u 69% slučajeva. Patogeneza tipa II (bolesti gustih intramembranskih depozita, dense deposit dise-ase) ne jasna. Neki autori definiraju tip III MPGN koji je histološki sličan tipu I. Klinička slika je najčešće nefrotski sindrom s nefritičkim elementima.
Pokušava se lečenje kortikosteroidima, citostaticima, antikoagulancijama, plazmafere-zom, nesteroidnim antiflogisticima u različitim kombinacijama, no bez trajnog učinka. Oko 50% dece s MPGN-om razve renalnu insuficenciju 10 godina po postavljanju dijagnoze.
Najčešće preostaje samo dijaliza i transplantacija. Naža-lost, često se i u transplantiranom bubregu javi ista bolest.