Iako se puls, izmeren u mirovanju, od 60 do 100 otkucaja u minutu smatra normalnim, studije su pokazale da se rizik od prerane smrti menja i unutar ovog raspona. Više otkucaja u minutu povezano je s mogućom preranom smrti, tvrde naučnici. ***Za srce je dobro ako ste visoki?
Puls izmeren pri mirovanju između 51 do 80 otkucaja u minutu povezan je s 40 do 50 posto povećanim rizikom od prerane smrti u poređenju s onima koji imaju 50 i manje otkucaja za minut. Puls od 81 do 90 otkucaja u minutu udvostručuje rizik od prerane smrti, a onaj više od 90 otkucaja u minutu utrostručuje.
Prethodna istraživanja su ustanovila da sredovečni ljudi s ubrzanim pulsom verovatnije umiru od srčanih bolesti. Redovno vežbanje uglavnom rezultira sporijim pulsom u mirovanju, ali nova studija je otkrila da su u slučaju da ipak imaju ubrzani puls ugroženi i oni čija je fizička kondicija nadprosečna, upozoravaju autori studije.
Danski naučnici merili su puls oko 3.000 sredovečnih muškaraca koje su o zdravstvenim navikama intervjuisali 1971. godine. U razdoblju od 1985. do 1986. još su jednom pregledani te su im opet merili puls. ***Fizička aktivnost za duži život
Šesnaest godina kasnije pregledajući državne podatke istražili su ko je od njih još živ. Skoro 40 posto umrlo je do 2001. godine, piše u medicinskom časopisu Heart. Rezultat je pokazao da su oni s najbržim pulsom imali i najveći rizik od prerane smrti, bez obzira na kondiciju.
Izračunali su da za svakih 10 do 22 dodatnih srčanih otkucaja u minutu mirovanja rizik od prerane smrti raste za 16 posto. Zaključili su da ubrzani puls u mirovanju nije tek pokazatelj loše kondicije, nego je sam po sebi faktor rizika.
Lekari preporučuju da poduzmete mere prevencije, a to su pre svega dobra fizička kondicija, uravnotežena ishrana i nepušenje, piše Magazin. ***Budi veseo, produži život
Izvor: S media, foto: Gulliver/Thinkstock