Naučnici su otkrili da terapija protiv gojaznosti menja način na koji mozak reaguje na apetit i visoko kaloričnu hranu kod gojaznih osoba. Ovi rezultati mogu pomoći razvoju novih lekova protiv gojaznosti, koji smanjuju aktivnost onih područija mozga koji su stimulisani izgledom hrane.
Mozak kontroliše apetit
Naučnici su otkrili da terapija protiv gojaznosti menja način na koji mozak reaguje na apetit i visoko kaloričnu hranu kod gojaznih osoba. Ovi rezultati mogu pomoći razvoju novih lekova protiv gojaznosti, koji smanjuju aktivnost onih područija mozga koji su stimulisani izgledom hrane.
Istraživači sa Univerziteta u Kembridžu su otkrili da lek protiv gojaznosti sibutramin, smanjuje reakciju na dva regiona mozga, hipotalamus i amigdalu, za koje se zna da su važni u kontroli apetita i ponašanju u ishrani. Ovi rezultati su objavljeni u časopisu “ Neuroscience”.
Profesor Paul Fletcher, sa odeljenja za psihijatriju, Instituta za kliničku neuronauku na Univerzitetu u Kembridžu jedan od autora istraživanja, je rekao: „Trenutno, postoji nekoliko lekova koji efikasno pomažu pacijentima da smanje težinu. Razvoj novih farmaceutskih proizvoda je skupo. i rizično. Međutim, naša otkrića. ukazuju na to da možemo biti u mogućnosti da koristeći snimanja mozga i psihološke testove predvide koji lekovi mogu da daju rezultate a koji ne. „
Koristeći funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI), istraživači su posmatrali aktivnost mozga, dok su gojazni volonteri gledali slike visoko kalorične hrane – slike čokoladne torte – ili slike niskokaloričnih namirnica – kao što su brokoli. Skeniranje mozga je sprovedeno posle dve nedelje lečenja sibutraminom , i posle dve nedelje placebo tretmana.
Tokom placebo tretmana, pokazano je da slike ukusne hrane izazvaju veće aktiviranje onih regiona mozga za koje je poznato da utiču na apetit. Dok volonteri koji su bili na sibutraminu, imali su smanjeni odgovor mozga na hranu u dva regiona mozga – hipotalamusa i amigdalu. Poznato je da su ove dve regije odgovorne za kontrolu apetita. Pored toga, ljudi koji su imali smanjenu aktivnost ovih regija mozga imali su tendenciju da jedu manje I gube na telesnoj težini.
Profesor Ed Bullmore, sa Odeljenja za psihijatriju Univerziteta u Kembridžu i direktor GlaksoSmithKline (GSK) izjavio je: „Naši rezultati pomažu nam da razumemo na koji način lekovi protiv gojaznosti utišu na rad mozga I na promenu načina ishrane, što za krajnji ishod ima gubitak telesne težine.”
„Najuzbudljiviji aspekt ovih rezultata je da oni nam pomažu da vidimo da su mozak i ponašanje u ishrani osnova za razumevanje i lečenje gojaznosti. Zato što gojaznost izaziva velike promene u telu čoveka svi smatramo da je to problem u građi čoveka, međutim ovi rezultati nas podsećaju da problem leži u načinu ishrane I kontrole apetita os strane mozga.”
Izvor: University of Cambridge: Journal of Neuroscience
