Mozak pravi greške, a zatim da ih ispravlja, prema novoj studiji.Istraživačka grupa, koju predvodi dr Petar Scheiffele iz “Biozentrum”-a sa Univerziteta u Bazelu, je u stanju da dokumentuje proces uspostavljanja neuronske mreže u mozgu.
Mozak pravi greške, a zatim da ih ispravlja, prema novoj studiji.
Istraživačka grupa, koju predvodi dr Petar Scheiffele iz “Biozentrum”-a sa Univerziteta u Bazelu, je u stanju da dokumentuje proces uspostavljanja neuronske mreže u mozgu.
U toku razvoja mozga, kreira se bezbroj nervnih veza, za koje se kasnije utvrdi da su neprikladne, a kao rezultat, moraju na kraju biti uklonjene. Korišćenjem genetskog modela miša, istraživači su koristili napredne mikroskopske tehnike za ispitivanje u razvoju cerebeluma – oblast mozga koja je odgovorna za kontrolu finih pokreta. Istraživači su otkrili da je protein, koji je tradicionalno povezivan sa razvojem kostiju, odgovoran za ispravljanje grešaka dok se neuroni adekvatno ne povežu u malom mozgu.
Mali mozak ima vrlo preciznu ulogu koja omogućava da mozak koristi senzorne informacije (ulazna informacija) i konvertuje ih u tačan motorni odgovor (izlazna informacija). Razlikujemo dve vrste ćelija u malom mozgu I to Purkinjijeve i zrnaste ćelije. Tzv. Mossi vlakna pretstavljaju ulaznu grupa vlakana u malom mozgu koja kreiraju vezu samo sa zrnastim ćelijama.
Međutim, istraživački tim je uspeo da pokaže da se mossi vlakna takođe često povezuju sa Purkinjijevim neuronima mozga tokom njegovog ranog razvoja. Ove „netačne“, veze se potom eliminšu u periodu od nedelju dana. Koštani morfogenetski protein 4 (BMP4) pomaže u ispravljanju ovih početnih greškaka.
„Ako se neodgovarajuće veze između neurona kasnije ne eliminišu, to može da dovede do značajnih poremećaja u mozgu. Autizam može biti povezan sa poremećajem ispravljanja ovih početnih loših veza neurona unutar mozga.“ Rekao je Scheiffele.
Dr Scheiffelova buduća istraživanja će se fokusirati na implikacije ovih nalaza na bolesti kao što su autizam, šizofrenija i epilepsija.
Izvor:PLoS Biology