Ne postoji tableta koja bi pacijentu osiguravala sreću, vitkost i dobar libido, a pri tom mu pomogla da ostavi alkohol i cigarete. Najprljavija igra farmaceutskih kompanija danas je plasiranje lekova za nedokazane i neodobrene ne.
Kad javnost sazna da su neki doktori primali mito od farmaceutske industrije, to mora da poprimi razmere afere u kojoj svi imaju nešto da kažu. I pacijenti i lekari, i sudije i javnost, a naročito političari koji pokušavaju da prikupe koji poen. Izuzetak nije bila ni afera Pfizer koja je proteklih nedelja tresla Hrvatsku.
Premda je reč o starom slučaju plaćanja hrvatskih doktora reko austrijskih računa, i to još pre desetak godina, najnovija nagodba Pfizera s tužilaštvom po kojoj kompanija treba da plati 60 miliona dolara ponovo je uzburkala hrvatsku javnost i podstakla rasprave o simbiozi farmaceutske industrije i lekara.
Ono što, prema navodima, stoji u optužnici, kao i iznos nagodbe, govori da se zapravo radi o “aferici”, naročito ako se proanaliziraju prevare velikih svetskih proizvođača lekova u samo nekoliko meseci ove godine.
One potvrđuju da je najprljaviji i najopasniji deo ove industrije zapravo neetičko plasiranje lekova za ne za koje nikada nisu dobili dokaze o efikasnosti ni odobrenje regulatornih tela.
One govore i da je mito zbog sve veće transparentnosti plaćanja doktorima sve manji problem, jer su u većini razvijenih zemalja ti odnosi maksimalno pod kontrolom pa su i kazne koje se odnose na takve nezakonite rabote zapravo repovi koji se vuku više godina.
Nova “moda” je nezakonito i neetičko prodavanje lekova, što znači da farmaceutska industrija nastoji da svoje lekove predstavlja i javnosti i zdravstvu kao univerzalne “aspirine” koji leče sve, od raka do debljine. Drugim rečima, lek dobije odobrenje za lečenje određene bolesti, a onda kreće “nadogradnja” s barem još nekoliko potpuno nepovezanih indikacija.
Upravo zato je GlaxoSmithKline (GSK) nedavno platio najveću nagodbu u istoriji od čak tri milijarde dolara. Problematičan je bio antidepresiv Wellbutrin, koji se pod nazivom Zyban koristi i za prestanak pušenja. Iz godine u godinu bujao je broj bolesti za čije se lečenje propisivao premda američka Agencija za hranu i lekove (FDA) nije dala odobrenje ni za jednu od njih.
Kompanija je koristila mogućnost da doktor lek prepiše za lečenje nekog zdravstvenog problema ako veruje da bi mogao da pomogne pacijentu iako nema sigurnih dokaza da će delovati. To je dalo krila GSK-u pa je Wellbutrin prepisivan za anksioznost, bipolarni poremećaj, debljinu, seksualnu disfunkciju, gubitak težine, a Consumer Reports navodi da je čak preporučen za lečenje bulimije i alkoholizma.
Na upozorenja FDA da su marketinške akcije za sve te indikacije nezakonite GSK se oglušio i podmićivao doktore kako bi povećali prodaju. Pravu gungulu izazvali su nedavno otpečaćeni izveštaji o tome šta se radilo s ovim lekom. Išlo se tako daleko da je rečeno kako određena supstanca iz leka može osigurati da “žena ima 60 orgazama u jednoj noći”!?
O Wellbutrinu se na sva usta govorilo kao o piluli za “sreću, mršavljenje i dobar libido”. O nuspojavama ni reči, premda su pacijenti koji su uzimali Zyban kako bi prestali da puše imali vrlo ozbiljne zdravstvene probleme. Bilo je tu uznemirenosti, promena u ponašanju, samoubistava, agresivnosti, haluciniranja, paranoje, psihoze…
U istom paketu GSK je optužen i zbog Avandije, leka protiv dijabetesa koji je ušao na sve liste lekova na velika vrata kao, blago rečeno, senzacionalan, a onda se pokazalo da kod dela bolesnika može izazvati ne samo srčani udar, već i smrt.
Jedna od velikih prevara u prodaji lekova izašla je na videlo u junu. U izveštaju u Fierce Pharmi navodi se da je Evropska agencija za lekove u saradnji sa nacionalnim regulatorinim telima otkrila nedostatke u bezbednosnim izveštajima švajcarske kompanije Roche, uključujući i ona koja se odnose na korist i štetu od pojedinih lekova.
U 80.000 izveštaja koja je sponzorisao Roche, upozorila je britanska regulatorna agencija MHRA, nema procena koje bi negativne reakcije na lek trebalo ili ne prijaviti telima EU. To uključuje i izveštaj o 15.161 smrti pacijenata za koje se ne zna jesu li posledica napredovanja bolesti ili su povezani s lečenjem.
U maju je nagodbu od 1,6 milijardi dolara platio i Abbott. Kompanija je priznala da je od 1998. do 2006. godine nezakonito prodavala lek Depakote za kontrolu uznemirenosti i agresije kod starijih i dementnih osoba premda ga FDA za to nikada nije registrirovala. Tim lekom se leče epilepsija, bipolarni poremećaj i sprečava migrena, a sve ostalo smatra se prevarom.
Naprotiv, utvrdilo se da su starije dementne osobe zbog tog leka patile od dehidracije i anoreksije, ali to proizvođača nije sprečavalo da nastavi sa neetičkom promocijom. Za mnoge je ova kazna nažalost stigla prekasno.
U ovoj godini je otkrivena i lažna vakcina protiv zauški. Američka kompanija Merck lažno je informisala javnost da je MMR vakcina efikasna, a pokazalo se da su lažirali rezultate istraživanja. Na stub srama došla je i firma Takeda koja je ovog proleća napokon priznala da njen lek protiv dijabetesa Actos može da izazove rak bešike i zastoj srca. U kompaniji su to znali još od ispitivanja delotvornosti leka. Na to je upozoravao i bivši zaposleni koji je, naravno, zbog “zviždanja” dobio otkaz!
Samo ovih nekoliko ovogodišnjih primera potvrđuje koliko je nužna nezavisna kontrola rada farmaceutskih kompanija. Ali, nezavisne studije o efikasnosti nekog leka gotovo nisu moguće. Zato se loši rezultati mogu vešto sakriti, a veliča se ono što bi moglo pomoći. To govori da kontrola nekog leka mora da postoji sve dok ga troši makar i jedan pacijent.
Postojeća regulatorna tela ipak su barem delimično nezavisna od farmaceutske industrijei i na njima je da što češće i bolje kontrolišu dobrobit ili štetnost nekog leka.
Svaki pokušaj da se jedan lek registruje po sistemu “100 u 1” mora da se najstrože preispita, jer to naprosto prelepo zvuči da bi bilo istina.
Izvor: B92, Forbes
