Bol u grudima je česta tegoba zbog koje se pacijenti javljaju lekaru. Iako mnogi prvo posumnjaju na probleme sa srcem, postoje i drugi, manje opasni uzroci bola u grudima – poremećaj rada organa za varenje, pluća, mišića, kostiju. Čak i psihijatrijska stanja mogu da „probadaju“ oko srca. Male razlike u jačini i načinu ispoljavanja tegobe, uz dodatne dijagnostičke procedure, mogu da ukažu lekarima na to koji je pravi uzrok bola u grudima.
Lekar će, u zavisnosti od jačine bola, mesta i dužine trajanja tegoba, proceniti koliko je stanje hitno i opasno. Ovo je veoma važno kako bi se brzo otkrili oni koji imaju akutni koronarni sindrom, disekciju aorte (rascep zida aorte), plućnu emboliju i akutni pneumotoraks, odnosno ulazak vazduha u plućnu maramicu, jer su to stanja koja mogu da ugroze život pacijenta.
– Anginozni bol koji se javlja zbog problema sa srcem obično počinje naglo, može da se javi u miru ili da bude isprovociran nekim fizičkim naporom, stresom, skokom krvnog pritiska – objašnjava u intervjuu „Novostima“ dr Irena Ilić Đorđević, kardiolog, šef Kabineta za neinvazivnu dijagnostiku pri odeljenju kardiologije KBC „Dr Dragiša Mišović – Dedinje“. – Bol se najčešće javlja iza grudne kosti, pacijenti ga opisuju kao stezanje, pritiskanje, probadanje, a može da se širi u vrat, rame, vilicu, leđa. Od pratećih simptoma javljaju se mučnina, nagon na povraćanje, malaksalost, neretko omaglice, nesvestice.
U zavisnosti od dužine trajanja bola možemo da posumnjamo da li je reč o nestabilnoj angini (bol traje do 20 minuta), ili o akutnom infarktu miokarda (bol traje duže od 20 minuta).
Da li i neke druge bolesti srca mogu da izazovu bol u grudima?
– Bol u grudima može da se javi i kod oboljenja srčanog mišića – miokarditisa, ili srčene kese – perikarditisa, oboljenja srčanih zalistaka, aortne stenoze, različitih oblika kardiomiopatija ili kao posledica oboljenja krvnih sudova srca. Kod rascepa zida aorte nema promana na EKG-u, a bol u grudima ima drugačije karakteristike: obično je iznenadan i oštar, razdirući, može da se širi u leđa ili u trbuh, što zavisi od mesta disekcije. Oko 20 odsto pacijenata može da ima sinkopu.
– Uvek treba uzeti u obzir i faktore rizika, i posebnu pažnju obratiti na dijabetičare, hipertoničare, osobe sa povišenim lipidima u krvi, gojazne. Naročito je važno napomenuti da dijabetičari često nemaju tipičan bol u grudima kao simptom problema sa srcem. Oni mogu da osećaju nelagodnost, malaksalost, slabost, a tek promene na EKG-u ukazuju na postojanje ishemije.
Na koje bolesti treba posumnjati kada pacijenti imaju nespecifične tegobe i bolove u grudnom košu?
– Tada treba misliti i na druge uzroke bola u grudima koji se javlja kao posledica oboljenja drugih organa i sistema, pre svega onih koji se nalaze u grudnoj duplji, ali i izvan nje. Recimo, kod različitih vidova pneumonije, naročito pleuropneumonije, kada je zahvaćena plućna maramica, pacijent može da oseća oštar bol koji se javlja pri najmanjem pokretu, podseća na „probadanje“, a menja se na promenu položaja tela. Praćen je umereno povišenom teperaturom, malaksalošću, kašljem, gubitkom apetita. Kašalj i duboko disanje pojačavaju bol.
Koje bolesti pluća mogu da izazovu bol u grudima?
– Bol u grudima se javlja i kod pneumotoraksa kada dolazi do prodora vazduha u pleuralni prostor ili kod plućne embolije, kada dolazi do opstrukcije plućnih arterija krvnim ugruškom. Taj bol je obično praćen ubrzanim srčanim radom, drugačijim promenama na EKG, padom krvnog pritiska, otežanim disanjem i cijanozom (modra koža lica). Kasnije može da se javi i krvavi ispljuvak. Obično nastaje kao posledica tromboze dubokih vena.
Šta još u grudnom košu može da bude uzrok bola u grudima?
– To mogu da budu razna oboljenja mišića, promena na rebrima, pršljenovima, hrskavici. Bol je jak, oštar, kao probadanje igle, ali traje kratko, samo nekoliko sekundi, i lokalizovan je u jednoj tački. Pacijent može da oseti nelagonost, težinu u sredini grudi, koja se pojačava pritiskom na bolno mesto. Diskus hernija, degenerativne diskopatije ili povređeni pršljen takođe mogu da uzrokuju bol u grudima, najčešće zbog pritiska ili zapaljenja nerava koji prolazi kroz grudni koš. Bol je uporan i sledi putanju nerva, a pojačava se na kašalj, kijanje ili promenu položaja tela.
Bol u grudima može da se javi i usled nekih oboljenja digestivnog trakta, pre svega oboljenja jednjaka.
– Grč jednjaka podseća na anginozni bol, čak i prolazi kada pacijent uzme nitroglicerin. Ezofagealni refluks, kada se kiseli sadržaj vraća iz želuca u grudnu duplju, jedan je od najčešćih uzroka bola iza grudne kosti. Pacijenti ga opisuju kao paljenje ili pečenje u gornjem delu stomaka, češće se javlja u ležećem položaju i prolazi nakon ustajanja. Obično se javlja jedan sat nakon obilnih i masnih obroka. Takođe i čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu može da prouzrokuje bol u donjem delu grudnog koša. Može da se javi i tokom napada zapaljenja pankreasa ili napada žučne kese.
Ne moraju uvek bol u grudima da izazovu oboleli organi, to mogu da budu i psihički poremećaji?
– Bol u grudima kod psihijatrijskih poremećaja obično se javlja u epizodama paničnih napada, ali može da se javi i kod depresivnih ili anksioznih stanja. Najčešće pacijenti imaju osećaj nedostatka vazduha ili otežanog disanja, stezanje ili teskobu u grudima, otežalo gutanje, trnjenje ili mravinjanje u rukama i nogama, probleme sa spavanjem.
Kada pacijenti moraju neodložno da se jave lekaru?
– Svi oni koji imaju neke faktore rizika i koji povremeno u naporu ili stresu osete bol u grudima, čak i ako ovaj osećaj kratko traje. Oni bi trebalo na vreme da urade eho srca i test fizičkog opterećenja, kojim se provocira ishemija. Tokom ovog testa pacijentu se prate pritisak i rad srca na EKG-u, i ukoliko se uoče neke promene, prosleđuje se dalje na invazivnu dijagnostiku i na koronarografiju.