Pre više hiljada godina, drevne civilizacije Maja konzumirala je čokoladu, obično u obliku gorkog, aromatičnog pića i to uglavnom u medicinske svrhe. Danas ne koristimo čokoladu u medicinske svrhe, ali smo njenu primenu daleko proširili. Ustvari, mi toliko jedemo čokoladu da se u proseku godišnje, na primer u Australiji, potroši 1.550 miliona dolara na kupovinu čokoladnih proizvoda.
Pre više hiljada godina, drevne civilizacije Maja konzumirala je čokoladu, obično u obliku gorkog, aromatičnog pića i to uglavnom u medicinske svrhe. Danas ne koristimo čokoladu u medicinske svrhe, ali smo njenu primenu daleko proširili. Ustvari, mi toliko jedemo čokoladu da se u proseku godišnje, na primer u Australiji, potroši 1.550 miliona dolara na kupovinu čokoladnih proizvoda.
Bitno je i to da trošimo mnogo više novca na čokoladne proizvode kao što su čokoladne table, praline, prelive, bombonjere i slično, nego ne sve ostale konditorske proizvode zajedno. Takođe, poznato je da za vreme praznika, a posebno Uskrsa više konzumiramo i poklanjamo čokolade… pa ko još može odoleti čokoladnom Uskršnjem zeki!
Međutim, možda je vreme da razmislimo šta sve ta slatka , mala zadovoljstva mogu da urade našem organizmu!
Odaljite se od štanda sa čokoladama
Osim filova i lešnika koje obično sadrži, čokolada sadrži velike količine šećera i masti. Ali to ne treba da bude naša jedina briga jer tu je kofein o kome treba da razmišljamo dok konzumiramo velike količine čokolade.
Čokolada ne utiče direktno na pojavu akni, gojaznosti i glavobolje. Međutim, veruje se da uz nezdravi način života čokolada doprinosi pojavi svih ovih nelagodnosti.
Ne treba zaboraviti negativni uticaj koji čokolada ima na zdravlje Vaših zuba.
Osim svega navedenog, kakao i kakao buter sadrže ne jednu, nego tri vrste masti. Jedne spadaju u mononezasićene, a druge dve u zasićene masti. Za sada ne postoje dokazi da čokolada povećava nivo holesterola u krvi, ali definitivno utiče na povećanje stomaka i obima struka.
Možete uživati u čokoladi, ali umereno
Ako joj ipak ne možete odoleti, možda bi trebalo da povećate fizičku aktivnost i umesto mlečne izaberete tamne vrste čokolada. Budite i tada na oprezu i iako konzumirate tamnu, ne uzimajte više od 15 grama dnevno.
Nije sve tako crno
Čokolada sadrži više od 400 hemikalija, uključuju i mikroelemente koji štite naše telo i njihove funkcije na različite načine. U ove mikroelemente spadaju vitamin E, fosfor, magnezijum, gvožđe i razne biljne komponente.
Kakao sadrži dosta polifenola, veoma moćnog antioksidansa, koji ima veliku ulogu u prevenciji bolesti. Najzastupljeniji polifenol u čokoladi je flavanoid.
Iako ima više protiv, nego za, umereno konzumiranje čokolade može pomoći Vašem kardiovaskularnom sistemu, poboljšanjem endotelne funkcije.
Takođe, čokolada se smatra za izuzetno dobar afrodizijak. Osim toga smatra se da čokolada utiče na oslobađanje serotonina ( hormona koji reguliše raspoloženje i protok krvi ) i feniltilamina ( stimulans koji reguliše raspoloženje).
Kako biste je pobedili , morate je prvo razumeti
Čokolada je napravljena od zrna kakaoa, koji se razvijaju na kakao drvetu, biljci tropskih kišnih šuma. Postoje razne vrste čokolade kao što su mlečna, bela i tamna čokolada i ove razlike se ogledaju u količini mleka i kakaoa koji sadrže.
Bela čokolada sadrži mleko, ali ne i kakao, dok tamna, odnosno crna sadrži kakao u većoj meri od mlečne koja sadrži veću količinu mleka od tamne.
Svi volimo čokoladu i svako ima svoj omiljeni ukus, zato se često zaboravimo i pojedemo mnogo više nego što bi trebalo. Neophodno je da vodimo računa. Uživajmo, ali umereno, kako bi bili i zdravi i srećni!