To su prelomi gornjeg dela butne kosti koji su veoma značajni za ljude u poodmaklim godinama. Karakterističan je viši ugao pri prelomima nego kod preloma u vratu butne kosti.
Kod ovakvih preloma imamo sve varijetete, i to od fisure do kominutivnih preloma i u odnosu na vrstu preloma razlikujemo stabilne od nestabilnih pertrohanternih preloma. Značaj nestabilnih preloma je u tome da je izbačen i dislociran mali trohanter. Nestabilni prelomi obavezno se dislociraju u smislu varusa. Večina tih preloma ima tendenciju zarastanja.
Pertrohanterni prelom klinički znaci
Klinička dijagnoza postavlja se relativno lako, donji okrajak u večini slučajeva je skračen i ekstremno je u spoljnoj rotaciji. Sigurno je da je i kod ovih preloma nužan rendgenski pregled, i to snimci u AP položaju i bočni snimak.
Funkcija celog donjeg okrajka je onemogučena.
Pertrohanterni prelom Tretman
S obzirom na tendenciju dobrog zalečenja, ovakvi prelomi se leče uglavnom konzervativno. Pri konzervativnom lečenju upotrebljavamo skeletnu trakciju, s tim što prethodno ispravimo ugao u vratu butne kosti i držimo u mirovanju oko 6 nedelja.
Kod fisura taj period je znatno krači i tu je dovoljna antirotaciona opornica u trajanju od 4 nedele. Pošto su to prelomi veoma starih ljudi, često se odlučujemo za osteosintezu, sa kojom drastično smanjujemo ležanje povređenog, što je veoma važno kod starijih osoba. Po imobilizaciji povređeni moraju u toku tri meseca upotrebljavati štake.
Najčešča komplikacija je varus dislokacija, pseudoartroze su veoma retke. Takođe može doči do svih mogučih komplikacija koje su značajne za stare osobe koje moraju dugo ležati (tromboembolije, bronhopneumonije itd.).
