PLUĆNA EMBOLIJA
(engl. pulmonary embolism), začepljenje plućne arterije ili njenih grana krvnim ugruškom (tromb)
poreklom iz dubokih vena donjih ekstremiteta, ređe karličnih, bubrežnih, vena gornjih ekstremiteta ili
desnog srca. U znatnom broju slučajeva plućna embolija prolazi neopa-žena, naročito kada se radi o
embolizaciji manjih krvnih sudova.
Smrtnost je velika. Faktori rizika koji dovode do nastanka
embolije su: imobilizacija, hirurška intervencija tokom poslednja 3 meseca, šlog, podatak o ranijem
venskom tromboembolizmu i malignitet. Najčešći simptomi i znaci su: gušenje, bol u grudima, kašalj,
iskašljavanje krvi, ubrzano disanje, ubrzan srčani rad, naglašen II ton nad ušćem plućne arterije.
Elektrokardiografski nalaz je često poremećen, ali nije specifičan.
Na rendgenskom snimku se mogu
naći raziličite promene u plućnom tkivu (atelektaza, pleuralni izliv i drugo). Dijagnostički postupak
obavezno uključuje ventilaciono/perfuzionu scintigrafiju pluća, ultrazvučni pregled dubokih vena
nogu i karlice, a po potrebi snimanje krvnih sudova pluća. Leči se mirovanjem, lekovima za razlaganje
krvnih ugrušaka, sprečavanjem zgrušavanja krvi uz simptomatska sredstva. Ređe se leči
hirurškim metodama. U rizi-čnim grupama potrebno je sprovoditi mere prevencije.
