HISTOFIZIOLOGIJA
HISTOFIZIOLOGIJA (engl. histophysiology), grana histologije koja proučava morfološke promene u tkivima i organima u vezi sa njihovom normalnom funkcijom. Termin histofiziologija se često koristi umesto termina funkcija.
HISTIOCITOZA
HISTIOCITOZA (engl. histiocytosis), grupa idiopatskih proliferativnih bolesti makrofaga (histiocita) koje nisu uslovljene ni infekcijom ni poremećajem metabolizma lipida. Histiocitoze mogu biti lokalizovane ili sistemske. U lokalizovane spada eozinofilni granulom kostiju.…
HISTIOCITI
HISTIOCITI (engl. histiocytes, lat. macro-phagocytus), tkivni makrofagi, koji spadaju u porodicu makrofaga objedinjenih u mononuklearni fagocitni sistem – MPS. Mogu biti fiksirani (stabilis) ili slobodni, pokretni (nomadicus). Morfološke karakteristike zavise…
HISTIDIN
HISTIDIN, His (engl. histidine), prirodna aminokiselina, koja je neesencijalna za od-rasle osobe, ali je esencijalna za optimalan rast dece.
HISTEROSALPINGOSTOMIJA
HISTEROSALPINGOSTOMIJA (engl. hysterosalpingostomy), operacija formiranja ana-stomoze (povezivanja) materice i jajovoda posle ekscizije (uklanjanja) suženog ili opstruiranog (zapušenog) dela jajovoda. Vrši se u cilju lečenja infertiliteta prouzrokovanog delimičnom ili potpunom neprohodnošću…
HISTEREKTOMIJA
HISTEREKTOMIJA (engl. hysterectomy), hirurško otklanjanje materice, bilo kroz abdominalni (trbušni) zid (abdominalna h.), bilo kroz vaginu (vaginalna h.). Vrši se zbog dobroćudnih i zloćudnih tumora materice, jajovoda i jajnika, povreda…
HISTAMIN
HISTAMIN (engl. histamine), amin, b-imidazoliletilamin, koji se formira dekarboksilacijom histidina. Histamin se sintetiše i izlučuje iz mast ćelija i cirkulišućih bazofila. Ima snažno vazodilatatorno dejstvo.
HIRZUTIZAM
HIRZUTIZAM (engl. hirsutism), pojačana dlakavost kao porodična osobina; kod mnogih žena osim neurednog poremećaja ci-klusa, nije vezana ni za jedan značajan endokrini poremećaj. Većina pacijentkinja sa izraženim hirzutizmom ima povećanu…
HIRURŠKI INSTRUMENT
HIRURŠKI INSTRUMENT (engl. surgical instrument, surgical tool, „gadget“), alat, sprava predviđena za manuelnu upotrebu kojom se pomaže ili pomoću koje se vrše pojedine terapeutske i operativne radnje. U ovom smislu…
HIRURŠKI KONAC
HIRURŠKI KONAC (engl. suture, file, filament, surgical file), šav, konac, materijal za šivenje u hirurgiji, hirurški šavni materijal. Datira od početaka hirurgije; u starom Egiptu se pominje dlaka od konjskog…
HIRURŠKI ČVOR
HIRURŠKI ČVOR (engl. surgical knot, surgical tie), ligatura, podvezivanje ili način vezivanja hirurških šavova u cilju obezbeđenja od odvezivanja. Dobar hirurški čvor treba da se lako vezuje i da je…
HIRURŠKA KAŠIKA
HIRURŠKA KAŠIKA (engl. currete), kireta, metalni hirurški instrument oblika kašike, različite veličine, ali uvek oštrih ivica, koji služi za uklanjanje patološkog sadržaja iz telesnih šupljina ili tkiva (kiretaža, engl. curetage)…
HIRURGIJA
HIRURGIJA (engl. surgery), rad rukama, operativno lečenje, grana medicine koja zbrinjava bolesti koje se leče operativnim putem, odn. manipulacijom. Prema Oksfordskom medicinskom rečniku, hirurgija je „veština ili praksa lečenja povreda,…
HIRURG
HIRURG (engl. surgeon), „onaj koji radi rukama“, osoba koja se profesionalno bavi hirur-gijom odn. operativnim lečenjem, u okviru određene specijalizacije ili subspecijalizacije. Za obavljanje hirurškog rada, potrebno je specijalističko obrazovanje…
HIRUDIN
HIRUDIN (engl. hirudin), antikoagulans po dejstvu sličan heparinu. Prvobitno je dobijen iz pijavica (Hirudo medicinalis), a kasnije sintetski preko rekombinantne DNK. Prednosti nad heparinom su selektivnije dejstvo i manje neželjenih…
HIRSCHSPRUNGOVA BOLEST
HIRSCHSPRUNGOVA BOLEST (engl. Hirschsprung’s disease), ŠHarald Hirsch-sprung, danski pedijatar, 1830 – 1916Ć zove se i kongenitalni megakolon (lat. megacolon congenitum), urođeno proširenje debelog creva zbog nedostatka ćelija mijenteričkog nervnog spleta…
HIPURNA KISELINA
HIPURNA KISELINA (engl. hippuric acid), formira se u jetri. Ranije je određivanje hipurne kiseline u urinu nakon davanja benzojeve kiseline korišćeno kao funkcionalni test za ispitivanje jetre.
HIPOVOLEMIJA
=““ =“:/s/2019/11/17/fb-content.png“ „0“ =“0″} HIPOVOLEMIJA (engl. hypovolemia), sma-njenje zapremine cirkulišuće tečnosti u sistemu krvnih sudova ispod fiziološkog opsega.
HIPOVITAMINOZA
HIPOVITAMINOZA (engl. hypovitaminosis), stanje kada u organizmu postoji smanjenje količine nekih vitamina.
HIPOVENTILACIJA
HIPOVENTILACIJA (engl. hypoventilation), stanje u kome je alveolarna ventilacija sma-njena, što dovodi do porasta alveolarnog pritiska ugljen-dioksida (PCO2).