Kategorija: Pojmovi na h

HEMOHORIJALNA PLACENTA (engl. hemochorial placenta, lat. placenta chorioallantoica), tip posteljice u kojoj su placentalne resice uronjene u krv majke. Takvog tipa je i humana posteljica.

HEMOGLOBINURIJA (engl. haemoglobinuria), prisustvo hemoglobina u mokraći. Jav-lja se ukoliko postoji veća količina slobodnog hemoglobina u cirkulišućoj krvi (hemoliza eritrocita); u zapaljenskim procesima bubrega, bubrežnih puteva i bešike, kalkulozi urinarnog…

HEMOGLOBINOPATIJA (engl. haemoglobinopathy), grupa naslednih oboljenja koja se odlikuju strukturnim varijacijama molekula hemoglobina. Nenormalnost može da se javi u homozigotnom ili heterozigotnom obliku. Poremećaj nastaje usled zamene na određenom mestu…

HEMOGLOBINEMIJA (engl. haemoglobinemia), prisustvo slobodnog hemoglobina u plazmi krvi. Normalno se nalaze samo tragovi hemoglobina, pošto se čak i pri veoma pažljivom uzimanju krvi uvek lizira nekoliko eritrocita.

HEMOGLOBIN, Hb (engl. haemoglobin, Hb), kompleksni, alosterni protein koji sadrži gvožđe i koji je odgovoran za transport O2, CO2 i H+. Nalazi se u eritrocitima i prenosi kiseonik iz pluća…

HEMOGLOBIN A (engl. haemoglobin A), vrsta hemoglobina, najviše zastupljen kod odraslih. Ima po dva a i b polipeptidna globinska lanca u molekulu.

HEMOGIENIJA (engl. hemogyenia), hemo-ragijski sindrom koji se manifestuje pojavom spontanih ili nenormalno obilnih krvarenja u koži, sluznicama i drugim organima, a nastaje kao posledica urođenog ili stečenog poreme-ćaja hemostaze. Svi…

HEMOFILIJA (engl. haemophilia), grupa naslednih hemoragijskih sindroma kod kojih postoji deficit jednog od faktora potrebnih za proces koagulacije krvi. Dva najčešća oblika oboljenja su hemofilija A i hemofilija B. Hemofilija…

HEMOFILIČNA ARTROPATIJA (engl. haemophilic arthropathy), oboljenje perifernih zglobova koje nastaje kao posledica čestih ponavljanih krvarenja kod bolesnika sa težim oblicima hemofilije. Svako novo krvarenje u zglob sve više ga oštećuje…

HEMOFILIČAR (engl. haemophiliac), osoba koja ima oboljenje krvi – hemofiliju.

HEMODINAMIKA (engl. hemodynamics), izučavanje faktora koji učestvuju u kretanju i raspodeli mase krvi po različitim delovima organizma. Hematodinamička izučavanja mogu se sprovesti kod čoveka in vivo pomoću intrakranijalnog katetera.

HEMODILUCIJA (engl. hemodillution), hematodilucija, razređenje krvi tj. smanjenje koncentracije crvenih krvnih elemenata (eritrocita), uz povećanje količine tečnog dela krvi. Stoga je pri hemodiluciji hematokrit snižen i bez postojanja prave anemije.…

HEMODIJALIZA (engl. hemodialysis), metod lečenja terminalne bubrežne insuficijencije. Ona se zasniva na difuziji i ultrafiltaciji kroz polupropustljive veštačke membrane dijalizatora (celofan, celozoacetat, polimetiltakrilat), koji omogućavaju prelaz supstanci iz krvi u…

HEMOCITOMETAR (engl. haemocitometer), uređaj za brojanje ćelija krvi, najčešće u obliku staklene ploče koja ima urezanu mrežu određene površine i dubine.

HEMOCITOBLAST (engl. hemocytoblast, lat. hemocytoblastus), stari termin za multipotentnu hemopoetsku stem ćeliju, sposobnu (prema monofiletičkoj teoriji) da se diferentuje u ma koji tip krvnih ćelija. Sada je taj termin zame-njen…

HEMITORAKS (engl. hemithorax), jedna polovina grudnog koša.

HEMISFEREKTOMIJA (engl. hemispherectomy), odstranjenje kortikalnog sloja i jednog dela bele mase mozga, bez ili sa delimičnom ekscizijom zida bočne moždane komore. Izvodi se na oštećenoj, atrofičnoj, velikomoždanoj hemisferi i dolazi…

HEMISFERA (engl. hemisphere, lat. hemispherium), polutka. Polovina loptasto oblikovane strukture. H. cerebeli (engl. cerebellar h., lat. h. cerebelli), malomoždana polutka ili hemisfera. Parni, bočni i prošireni deo malog mozga koji…

HEMIN (engl. hemin), Fe(III)porfirin, oksidovani oblik hema. Koristi se kao prekurzor prostetične grupe respiratornih enzima i faktora rasta (Faktor X).

HEMILUMINESCENCIJA (engl. chemiluminescence), emisija svetlosti molekula u ekscitiranom stanju posredstvom hemijske reakcije.