Kategorija: Pojmovi na h

HLORAMBUCIL (engl. chlorambucil), citostatik iz grupe alkilirajućih agenasa, sa selektivnim delovanjem na ćelije kostne srži. Koristi se za lečenje hronične mijeloidne leu-kemije. Preparat: Leukeran.

HLORAL-HIDRAT (engl. chloral hydrate), klasični stari sedativ i hipnotik. Zbog neprijatnog ukusa i nadražajnog dejstva više se ne koristi od kada su na raspolaganju benzodiazepini.

HLOR (engl. chlor), pod normalnim uslovima gas žućkastozelene boje. Sa vodom reaguje hidrolizom i gradi hipohlorastu kiselinu (HOCl), koja ima veliku oksidacionu moć i tako služi za higijensku dezinfekciju vode.…

HLAMIDIJAZA (engl. chlamydiasis), seksualnim kontaktom prenosiva genitalna infekcija izazvana mikroorganizmima Chlamydia trachomatis. Ispoljava se kao uretritis i epididimitis kod muškaraca, odnosno kao cervicitis i akutna zapaljenjska bolest male karlice kod…

HLAMIDIJA (engl. Chlamydia), rod Gram-negativnih bakterija koji pripada porodici Chlamydiacae. To su obligatorni, intracelularni mikroorganizmi, loptastog oblika, koji se razmnožavaju isključivo u živim ćelijama jedinstvenim razvojnim ciklusom. Javljaju se u…

HLADNI APSCES (engl. cold abscess), tuberkulozni apsces koji polazi od procesa na lumbalnim ili grudnim pršljenovima (tuberkulozni spondiltis) ili kukovima (tuberkulozni koksitis) ili sakralnoj tj. karličnoj kosti (tuberkulozni sakroileitis). Manifestuje…

HLA-B27 ANTIGEN (engl. HLA-B27 anti-gen), proizvod gena glavnog histokompatibilnog kompleksa (MHC ili HLA) klase I, koji se javlja kod 4 – 13% zdravih osoba u Evropi, a znatno češće kod…

HLA ANTIGENI (engl. human leucocyte antigens), raniji naziv za histokompatibilne antigene. Dobili su takvo ime jer su ovi antigeni otkriveni prvi put na ljudskim leukocitima.

HIV INFEKCIJA (engl. HIV infection), infekcija virusom humane imunodeficijencije (engl. human immunodeficiency virus, HIV), ima karakteristike hronične infekcije, u toku koje se kod većine inficiranih osoba posle oko 10 godina…

HIV BOLEST (engl. HIV disease), faza HIV infekcije u kojoj se javljaju simptomi i znaci imunodeficijencije. U početku je HIV bolest praćena minimalnim simptomima i znacima, koji su najčešće posledica…

HITIN (engl. chitin), strukturni polisaharid, glavna komponenta egzoskeleta insekata i ćelijskih zidova mnogih biljaka

HISTOTOKSIČNA HIPOKSIJA (engl. histotoxic hypoxia), pojava da tkivo ne može da koristi kiseonik za oksidativne procese zbog dejstva toksičnog agensa (npr. inaktivacija citohromoksidaze kod trovanje cijanidom).

HISTOPLAZMOZA (engl. histoplasmosis), retka bolest koja se javlja u pojedinim regijama Severne, Centralne i Južne Amerike, a uzrokovana je gljivicom Histoplasma capsulatum. Infekcija je vrlo česta u endemičnim regijama, no…

HISTONI (engl. histones), grupa proteina koji su čvrsto povezani sa molekulom DNK u hromozomima eukariota. To su bazni proteini male molekulske mase koji su visoko oču-vani tokom evolucije i dele…

HISTOLOGIJA (engl. histology, lat. histologia), nauka koja proučava normalnu morfologiju, hemiju i fiziologiju tkiva. Glavne grane histologije su histohemija i histo-fiziologija. H. se deli na opštu i specijalnu. Opšta h.…

HISTOKOMPATIBILNOST (engl. histocompatibility), stanje kada postoji velika podudarnost između antigena na površini ćelija kod različitih osoba. Kada je histokompatibilnost prisutna, tada pri transplantaciji organa ili tkiva nema reakcije odbacivanja.

HISTOKOMPATIBILNI ANTIGENI (engl. histocompatibility antigens), belančevine koje se nalaze na površini svih ćelija tela jedne jedinke, a genetski su određene. Ove belančevine izazivaju stvaranje antitela kada se nađu u stranoj…

HISTOINKOMPATIBILNOST (engl. histoincompatibility), pojava kada se ne podudaraju genetski određeni antigeni na ćelijama organizma, npr. primaoca nekog organa i ćelijama organa koji treba da se transplantira. Kao posledica histoinkompatibilnosti dolazi…

HISTOHEMIJA (engl. histochemistry), grana histologije koja proučava hemijsku prirodu tkivnih komponenata pomoću mikroskopskih metoda.

HISTOGENEZA (engl. histogenesis), grana embriologije koja proučava normalan razvoj tkiva