Kategorija: Pojmovi na o

OTORINOLARINGOLOGIJA (engl. otorhinolaryngology), medicinska grana, koja se bavi dijagnostikom, terapijom i prevencijom bolesti uva, nosa i grla.

OTOREJA (engl. otorrhea), sekrecija iz uva. Može biti serozna, gnojava, krvava, žuta, a znak je oboljenja spoljašnjeg i srednjeg uva. Bistri sekret iz uva posle povrede najčešće je cerebrospinalna tečnost.…

OTOPLASTIKA (engl. otoplasty), hirurška korekcija ušne školjke kod klempavih ušiju ili otapostaze. Otoplastika podrazumeva i druge korekcije na ušnoj školjki (smanjenje, pove-ćanje).

OTO-PALATO-DIGITALNI SINDROM (engl. otopatodigital syndrome), kongenitalni sindrom koga karakterišu: kostne displazije, patuljast rast, rascepi nepca, karakterističan oblik lica, gluvoća i mentalna retardacija. Facijalne abnormalnosti obuhvataju frontalnu i okcipitalnu isturenost sa…

OTOMIKOZA (engl. otomycosis), infekcija uva (najčešće se odnosi na spoljnje uvo) gljivicama, koje ne moraju biti uvek patoge-ne. Često su to saprofitne gljivice koje žive na loju i mrtvim ćelijama…

O-TOLUIDIN (engl. o-toluidine), bela ili crvenkasta, čvrsta kristalna supstanca, 4,4’-diamino-3,3’-dimetilbifenil, koja se koristi u proizvodnji boja i kao reagens za detekciju hemoglobina u urinu ili fecesu.

OTOLOGIJA (engl. otology), deo otorinolaringologije koji se bavi dijagnostikom, te-rapijom i prevencijom oboljenja uva.

OTITIS MEDIA (engl. otitis media), zapalje-nje sluzokože pneumatskih prostora srednjeg uva. U najvećem broju slučajeva radi se o reverzibilnom procesu. Zapaljenjski proces može da zahvati okolne organe i izazove endo-…

OTITIS EXTERNA (engl. otitis externa), zapaljenje spoljašnjeg uva različite etiologije (bakterijske, virusne, gljivične), praćeno bo-lom i otokom, eventualno oslabljenim sluhom i sekrecijom. Bolest je češća leti zbog kupanja u prljavim…

OSTIJUM (engl. orifice, opening, lat. ostium), ušće, otvor. Otvor preko koga se dospeva u telesnu duplju, prostor ili cevasti organ. O. aorte (engl. aortic o., lat. o. aortae), aortni otvor.…

OSTEOSKLEROZA (engl. osteosclerosis), otvrdnuće kosti, kao posledica povećanog stvaranja koštanog tkiva. Najčešće se javlja kod osteomijelitisa, metastaza u kostima i luesa.

OSTEOPOROZA (engl. osteoporosis), gubitak ukupnog kostnog tkiva, dok je minerali-zacija normalna. Kada smanjenje postane veliko, dolazi i do poremećaja mikroarhitekture kosti što dovodi do preloma kostiju. Generalizovana osteoporoza nastaje u…

OSTEOPOIKILIJA (engl. osteopoikilosis), pojava mnogobrojnih malih ognjišta osteo-skleroze, raširenih po celom skeletu, a na-ročito u epifizama. Oboljenje nema patološki značaj.

OSTEOPETROZA (engl. osteopetrosis), retko nasledno oboljenje, koje karakterišu povećana gustina i debljina i povećana lomljivost kostiju.

OSTEOMALACIJA (engl. osteomalacia), progesivan gubitak kalcijuma iz kostiju; metaboličko oboljenje kostiju odraslih osoba, koje karakteriše višak nemineralizovane kos-ti. Nastaje najčešće zbog nedostatka vitamina D, ali i zbog nedostatka kalcijuma i…

OSTEOM (engl. osteoma), benigni tumor kosti. Najčešće se javlja na kostima lobanje ili vilice, a može da se javi i u sinusima ili košta-nom delu očne duplje (orbita). Sporo raste…

OSTEOHONDRITIS (engl. osteochondritis), nezapaljenska oboljenja epifiza kod dece, koja su nazvana po autorima koji su ih opisali.

OSTEOGENESIS IMPERFEKTA, urođeno oboljenje metaboličke prirode. Zbog sma-njene sinteze kolagena, pojačane sinteze osteoidnog tkiva i poremećaja u mineralizaciji kostiju nastaju prelomi kostiju u detinjstvu, a nekad i intrauterino. Na mestima…

OSTEOFIT (engl. osteophyte), koštani izraštaj na ivicama koštanih okrajaka zgloba ili pršljenskog tela, koji se javlja u degenerativnim oboljenjima koštano-zglobnog sistema.

OSTEODISTROFIJA (engl. osteodystrophy), osteodistrofija, defektno formiranje koštanog tkiva. Cistična o ., fibrozni cistični osteitis; fibrozna o ., fibrozni cistični osteitis; Albrightova nasledna o ., pseudohipoparatiroidizam; renalna o ., stanje koje…