Lista svih lekova
PSORIJAZA (engl. psoriasis), ljuskavica; relativno česta, genetski determinisana, hronična, upalno proliferativna bolest kože sa karakte-rističnim promenama u vidu jasno ogra-ničenih, tamnocrvenih papula i ploča, sa be-lom skvamom na površini, na…
PSITAKOZA (engl. psittacosis, parrot fever), primarna infekcija ptica čiji je uzročnik Chlamydia psittaci. Prenošenjem infekcije sa ptica na ljude javlja se febrilna bolest koju karakterišu pneumonitis i sistemske manifestacije. Moguće…
PSIHOZA (engl. psychosis), pejorativno – ludilo. Duševni poremećaj ili bolest duha, usled nekog oboljenja mozga sa narušenim biohemijskim procesima u mozgu. Spada u najteže psihičke poremećaje. Osnovna odlika osobe koja…
PSIHOTROPNI LEKOVI (engl. psychotropic drugs), lekovi koji menjaju ljudsku psihu. U užem smislu, psihofarmaci su lekovi protiv duševnih bolesti: anksiolitici, antidepresivi, antipsihotici i psihostimulansi. U širem smislu, njima se mogu…
PSIHOTERAPIJSKA METODA (engl. psychotherapeutical method), može da se definiše kao tačno određeni postupak (metod) primene psihoterapije. Psihoterapijske meto-de se dele na individualne i grupne. U individualne psihoterapijske metode spadaju: psihoterapija…
PSIHOTERAPIJA (engl. psychotherapy), lečenje psihološkim uticajem na obolele, lečenje uticanjem na dušu. U širem smislu, psihoterapija obuhvata sve metode lečenja psihičkih, pa i somatskih poremećaja psihološkim postupcima i psihološkim odnosom…
PSIHOSTIMULANS (engl. psychostimulant), sredstvo koje snažno stimuliše centralni nervni sistem, ublažava osećanje zamora, povećava stanje budnosti i popravlja raspoloženje i kod zdravih osoba.
PSIHOSOMATSKI (engl. psychosomatic), holističko shvatanje psihofizičkog jedinstva, sve ono što ukazuje na neki odnos između psihičkog i somatskog. Najčešće se ondosi na bolesti za koje se smatra da su prouzrokovane…
PSIHOSEKSUALNI POREMEĆAJI (engl. psychosexual disorders), predstavlja poreme-ćaje seksualnog funkcionisanja, seksualne želje ili seksualne performance koji su pok-renuti psihološkim faktorima.
PSIHOPATOLOGIJA (engl. psychopathology), grana psihijatrije i opšte psihologije, odnosno nauka o bolesnim duševnim pojavama. Psihopatološki fenomeni su manifestacije obolelih psihičkih funkcija.
PSIHOPATIJA (engl. psychopathy), težak poremećaj u strukturalnom obrascu ličnosti koji za posledicu ima neprilagođeno, ma-ladaptivno ponašanje. Najvažnije karakteristike su: nemogućnost kontrole sopstvenih nagonskih poriva, nizak prag za toleranciju frustracije, davanje…
PSIHOMOTORNO (engl. psychomotor), koji se odnosi na mentalnu i motornu aktivnost. V. psihomotorni razvoj.
PSIHOMOTORNI RAZVOJ (engl. psychomotor development), progresivno sticanje motornih veština u datom vremenskom periodu (sposobnost voljnog prevrtanja, sedenja, puzenja, stajanja, hodanja i trčanja) i intelektualnih veština (smisaoni govor ili druga vrsta…
PSIHOMETRIJA (engl. psychometry), poku-šaj da se psihičko predstavi matematičkim putem, odnosno iznalaženje matematičkih ekvivalenata za psihološka svojstva.
PSIHOLOŠKI TESTOVI (engl. psychotests), merni instrumenti za utvrđivanje različitih sposobnosti i osobina ličnosti. Izrađeni su na određeni način i moraju imati tzv. merne karakteristike: valjanost, pouzdanost, objektivnost, osetljivost i normiranost.…
PSIHOLOGIJA (engl. psychology), nauka koja se bavi izučavanjem ljudskog ponaša-nja, aktima i mentalnim procesima indivi-due; nauka o duši, o činjenicama, zakonima i razvitku duševnog života uopšte. Psiho-logija je empirijska nauka,…
PSIHOLOG (engl. psychologist), edukovan stručnjak koji je opširno izučavao psihologiju pod stručnim vođenjem i koji se bavi prvenstveno psihodijagnostikom, v. psihodijagnostika psihičkih poremećaja. Razlikovati od reči psihijatar.
PSIHOLINGVISTIKA (engl. psycholingvistics), nauka koja se bavi izučavanjem jezika u vezi sa opštim ili individualnim karakteristikama korisnika jezika. Ona obuhvata procese pomoću kojih govornik odašilje simbole ili signale i procese…
PSIHOKINEZA (engl. psychokinesis), pretpostavljena sposobnost izvesnih individua da menjaju stanje i položaj objekta samo snagom usmerenih misli, bez ikakve fizičke aktivnosti (v. parapsihologija).
PSIHOHIRURGIJA (engl. surgical psychiatry, psychiatryc surgery ), hirurško lečenje duševnih poremećaja i oboljenja, uglavnom stereotaksičkom metodom. Intenzivno se razvijala od 1936. godine sa uvođenjem prefrontalne leukotomije Danas se primenjuje izuzetno…