Meniskusi su vezivno-hrskavičave tvorevine koje razdvajaju zglobne površine između femoralnih i tibijalnih delova kolenog zgloba. Medijalni meniskus je polumesečastog oblika, dok je lateralni kružnog oblika.
Češče (20 puta) su povrede unutrašnjeg meniskusa koji je jače učvrščen od spoljašnjeg meniskusa. Povrede meniskusa su različitog obima i veličine, od malih lezija do potpunog otrgnuča.
Klinički znaci. Veoma je važna anamneza, sila deluje sa strane na slabo fiksirano koleno i onda ga rotira. Klinički su izraženi bolovi u samom zglobu, moguča su i ukleštenja, izlivi u kolenom zglobu, hronični sinovitis i atrofija butnih mišiča. Nativni rendgenski snimci ne pokazuju mesto povrede, potrebne su artrografija i artroskopija.
Povrede meniskusa Tretman
Lečenje zavisi od težine povrede i starosti povređenog. Manje povrede lako odstranimo artroskopski, a pri večim je potrebna meniscektomija.
Moguče su dijagnostičke greške ali od kada se upotrebljava artroskopija rutinski, greške su veoma retke. Pri povredama meniskusa i pri meniscektomijama artroze su moguče.
Hondropathiae.
Hondropatije su česte pre svega u kolenom zglobu i posledica su direktnih udaraca pri kojima dolazi do kompresije hrskavice. Izolovane povrede hrskavice sa koštanim delom ili bez njega, mogu prouzrokovati kod mladih ljudi hondromalaciju disekans, gde je povređena hrskavica i koja se ponaša kao strano slobodno telo u koštanom zglobu.
Nejasni bolovi u kolenom zglobu, znaci hroničnog nadražaja, kao i pri disekantnoj hondromalaciji, uobičajeni znaci ukleštenja, značajni su znaci hondropatije.
Odstranjenje slobodnog tela iz kolena i obrada hrskavičastog defekta uz autotransplantat iz istog kolena. Pri retropatelarnim hondromalacijama i podizanjem tuberozitas tibije nagore smanjuje se pritisak na zglobni deo.
Zbog povrede hrskavičastog dela, može doči do teških artroza u kolenom zglobu, zbog toga su nužne patelektomije, osteotomije, artrodeze i celoaloplastike.
