Poznato je da u našim uslovima vrlo veliki broj žena oboleva od zapaljenja spoljašnjih i unutrašnjih polnih organa. U zemljama sa visokom zdravstvenom kulturom i visokim higijenskim standardom broj obolelih žena upadljivo je manji.
Poznato je da u našim uslovima vrlo veliki broj žena oboleva od zapaljenja spoljašnjih i unutrašnjih polnih organa. U zemljama sa visokom zdravstvenom kulturom i visokim higijenskim standardom broj obolelih žena upadljivo je manji. Ako se potraže uzroci tome, dolazi se do činjenice da se najveći broj zapaljenjskih oboljenja javlja kao posledica nasilnog prekida neželjene trudnoće i promiskuiteta (prenošenje infekcije polnim putem). U naprednim zemljama pitanje regulisanja začeća rešava se pod daleko povoljnijim okolnostima, pa je i broj obolelih žena manji. U tim zemljama se planiranje porodice uglavnom vrši sprečavanjem neželjenog začeća, a ne kao kod nas prekidanjem već nastale trudnoće.
Ne samo što nasilan prekid trudnoće povećava broj zapaljenjskih oboljenja ženskih polnih organa, već u još većoj meri na to utiču okolnosti pod kojima se ti prekidi vrše. Iako je danas prekid trudnoće u našoj zemlji dozvoljen, ipak se mnogi od pobačaja, naročito kod odmaklih trudnoća, vrše u nedozvoljenim ili kriminalnim uslovima. Bilo da je izvršilac sama trudnica, neko iz njene okoline ili drugo neupućeno lice, bilo da pobačaj vrše nestručne i polustručne osobe, bez dovoljnog poznavanja anatomije ženskih polnih organa, i bez poznavanja i poštovanja osnovnih principa asepse i antisepse, posledice takve aktivnosti su vrlo teške i često dovode do neželjenih, po zdravlje i život žene vrlo opasnih komplikacija. Neke trudnice umiru u toku, neposredno ili kasnije, po izvršenoj intervenciji, dok druge lakše ili teže obolevaju i ostaju invalidi za ceo život. To, pak, sa svoje strane, nepovoljno utiče na njihovu bračnu, porodičnu i društvenu situaciju. Često takve žene, objektivno bolesne i nesposobne za svakodnevnu aktivnost, nailaze na nerazumevanje i dolaze u sukob sa bračnim drugom, porodicom i okolinom u kojoj žive i rade. Zaštita zdravlja žena, prema tome, izvanredan je medicinski, društveni i ekonomski problem. Povremeno ili produženo lečenje takvih osoba zbog utroška lekova, čestog obraćanja zdravstvenim ustanovama, bolovanja i povremenih hospitalizacija, s jedne strane, u velikoj meri opterećuju fondove zdravstvenog osiguranja, a s druge strane, zbog čestih izostajanja sa posla i smanjene radne sposobnosti snižava njihovu produktivnost, a time i celokupan društveni dohodak.
Danas se kod nas na antikoncepciju, odnosno kontracepciju, gleda kao na vrlo važnu, može se reći jednu od najvažnijih, preventivnih mera u zaštiti zdravlja žene. Kontracepcija se smatra jedinom prihvatljivom merom za regulisanje planiranja porodice. U prevenciji zapaljenjskih procesa genitalnih organa važna uloga pripada i propagandi protiv promiskuiteta kao i upotrebi mehaničkih sredstava kontracepcije (prezervativ) koja pored kontraceptivnih efekata istovremeno štite ženu od infekcije. Legalizovanje prekida trudnoće trebalo je da otrgne trudnice sa neželjenom trudnoćom iz ruku kriminalnih abortera i da im omogući prekidanje trudnoće pod najpovoljnijim uslovima. Ipak, prekid trudnoće se nikako ne smatra najboljim rešenjem na koje se žena može stalno pozivati. Za stalno rešavanje problema neželjene trudnoće, odnosno za trajno rešenje pitanja planiranja porodice putem korišćenja kontracepcije, žene treba pridobijati obrazovanjem i zdravstvenom propagandom (predavanja, brošure, štampa itd.). Isto tako, da bi se smanjio broj zapaljenjskih procesa na ženskim genitalnim organima, neophodno je stručno vođenje svih porođaja, stručna pomoć ženama pri spontanim pobačajima, poštovanje osnovnih medicinskih i hirurških principa i pravila pri vršenju intrauterinih intervencija i pravilno sprovođenje higijenskih mera i postupaka tokom menstruacije.