Priprema za dojenje počinje pretrudnoće, kroz obrazovanje o germinativnoj funkciji žene. U toku trudnoće priprema za dojenje obavlja se putem savjetovališta za trudnice.
Neposredno nakon rođenja beba se stavlja majci na grudi, čime se ostvaruje neposredni kontakt između majke i deteta. Najbolje je da se s dojenjem započne već pola sata nakon poroda, jer je tada refleks sisanja kod novorođenčadi najintenzivniji.
U rodilištu je važna praksa «rooming in», odnosno kontinuirani boravak majke u istoj prostoriji sa svojom bebom, jer je dokazano da plač deteta uzaziva otpuštanje mleka iz dojki. Dojenje treba provoditi «prema zahtjevu» deteta, a ne u regularnim, kruto određenim intervalima. Bebama je u početku potrebno i noćno dojenje, jer nisu u stanju da preko dana posišu onu količinu mleka koja im je potrebna. Tokom prvih 4-6 sedmica novorođenče samo uvede određeni raspored hranjenja, koji se obično kreće 6-8 obroka dnevno.
Za pravilno uspostavljanje dojenja važno je da dojenje bude prvo iskustvo deteta u rodilištu (ne davati bočicu, jer je tehnika sisanja iz bočice drukčija, što kod bebe može izazvati konfuziju). Potrebno je izbjegavati razne zamjene za mleko (čaj i sl.), jer majčino mleko sadrži dovoljnu količinu vode. Dodavanje bilo koje tečnosti zakočit će normalan proces stvaranja mleka. Ako su indicirane druge vrste tekućine, preporučuje se da se daju na kašičicu, ne na bočicu.
Veoma je značajna pravilna tehnika dojenja: majka zauzima udoban položaj i stavlja na dojku dete koje je razbuđeno i prethodno presvučeno; dete kod podoja ustima obuhvati ne samo bradavicu već i areolu dojke. Podoj traje oko 20 minuta, mada većina dece u prvih 5 minuta posiše najveći deo obroka. Važno je da se dojka prilikom podoja potpuno isprazni zato što je mleko pri kraju podoja bogatemastima. Sisanje iz jedne dojke uzrokuje naviranje mleka i u drugoj. Zvuk dječeg plača može biti signal za naviranje mleka. U počeku je djetetu za jedan obrok dovoljna količina mleka iz jedne dojke, kasnedoji naizmjenično, to jest novi podoj započinje dojkom kojom je završen prethodni podoj. Zadržavanje na dojci duže od 20 minuta nepotrebno jer macerira bradavicu i potiče stvaranje ragada. Ako beba neizdojila celi obrok, ostatak mleka potrebno je isprazniti ručno ili pumpicom. Smatra se da je inhibicija oksitocinskog refleksa moguća usled emocionalnog stresa, iznenadnog šoka ili zbog uznemirenosti i straha majke. Čin dojenja pored ishrane omogućava i osjećaj bliskosti i topline, koji dele i majka i beba.
Nakon podoja beba se podiže u vertikalan položaj da vrati progutani zrak, a zatim se spušta u posteljicu. Često se majke boje da im je mleko „slabo“ zbog vodenastog, plavičastog izgleda zrelog mleka nakon žućkastog i gustog kolostruma. Potrebno je majkama objasniti tu razliku, kao i činjenicu da je pri uobičajenoj ishrani majke mleko standardnog sastava koji u potpunosti zadovoljava potrebe njenog deteta.
Ako je majka u prvim danima dojenja nesigurna u količinu mleka koju dete posiše, može prevagati bebu prei nakon podoja u toku 24 sata i na taj način izmjeriti količinu mleka koju je dete posisalo. Najbolji način procjene da li dete ima dovoljno mleka je evidencija prirasta na tjelesnoj težini u određenom periodu. Prosječni dnevni prirast u prvom trimestru je oko 25 grama.
Postoje i drugi, manje sigurni znaci hipogalakte, kao što su: plač deteta, izostanak stolice ili retka oskudna stolica zelene boje. Nekad je dete klonulo, uspavano, slabesisa i oskudno mokri. Pregledom dojki zapaža se slabeizražen venski crtež, dojke nisu naročito tople, na pritisak mleko ističe u kapima a ne u mlazu.