Prirodna ishrana kod dece (dojenje)

U zemljama u razvoju dojenje dramatično smanjuje učestalost gastrointesti- nalnih infekcija i stopu smrtnosti u ranoj životnoj dobi. Prema podacima UNICEF-a, još uvek u svetu svake godine umire oko četiri miliona dece zato što ne doje. Zato program unapređenja dojenja predstavlja važnu strategiju Svjetske zdravstvene organizace(SZO), s ciljem što većeg preživljavanje dojenčadi i male djece, pogotovo u siromašnijim zemljama, s nedovoljnom zdravstvenom prosvi- jećenošću. U cilju propagiranja suvremenih stavova o ishrani dojenčadi te zbog pojave zanemarivanja prakse dojenja, SZO i UNICEF su doneli niz deklaracija i «Globalnu inicijativu» za provođenje prirodne prehrane djece. Bosna i Herce­govina je potpisnica Globalne inicijative i Konvenceo pravima deteta od 1993. godine.

 

Ishrana majčinim mlekom je prirodan i najbolji način prehrane u dojenačkoj dobi. Komparabilne prednosti ove vrste ishrane u odnosu na adaptirano kravlje mleko su mnogobrojne.

 

Hemijski sastav majčinog mleka

• Probavljivost. Majčino mleko je posebno prilagođeno fiziologiji deteta, te se iz tog mleka iskorištava 95% sastojaka. Probavlja se u toku sat i po do dva sata, a gruša se u sitnegrumenčiće nego kravlje.

• Hemijske tvari su bolje prilagođene. Moderna istraživanja pokazala su da je kvalitet hemijskih spojeva od kojih je sastavljeno majčino mleko posebno prilagođen sposobnostima probave deteta i potrebama njegova razvoja.

• Količina i sastav se prilagođavaju potrebama. Dojenje omogućava da se dete ravna prema želji za jelom, količina mleka se prilagođava njegovim potre­bama, što se hranjenjem na bočicu ne može postići. Sastav majčinog mleka menja se s razvojem dojenja, pa, prema tome, odgovara potrebama deteta.

 

Kolostrum

 

Kolostrum je sekret mlečnih žlezda koji se javlja krajem trudnoće i prvih dana laktace. U odnosu na zrelo majčino mleko sadrži više proteina, imunoglobulina (posebno IgA), oligosaharida i liposolubilnih vitamina, a manje laktoze, masti i hidrosolubilnih vitamina. Žut je zbog prisustva karotina i gušći je od zrelog mleka. Kolostrum sadrži deset esencijalnih aminokiselina, uklju­čujući cistin i taurin. Svojim sastavom idealno je prilagođen potrebama novoro­đenčeta, te ne zahteva dodatni unos vode ili drugih supstituenata. Kolostrum se izlučuje dva do tri dana.

 

Od petog dana se stvara prelazno mleko, čija količina oko 15. dana iznosi 500 ml dnevno, potom zrelo majčino mleko. Zbog male količine, boje i gustoće prelaznog mleka, puno majčino mleko izgleda bistro plavičasto i retko. Na­kon 4-5 mjeseci količina mleka kod dojilja se povećava na 750-1150 ml dnevno. Krajem treće sedmice dojenja uspostavlja se pravilan ritam dojenja.

 

Majčino mleko sadrži manje proteina nego kravlje mleko, ali je ta količina dovoljna da osigura optimalan rast i razvoj deteta. Kravlje mleko sadrži više proteina, što je prilagođeno stopi rasta te biološke vrste. Majčino mleko sadr­ži više ugljikohidrata nego kravlje, te se kod prilagođavanja kravljeg mleka za ishranu dojenčadi dodatno dodaju ugljikohidrati u obliku šećera saharoze. I maj­čino i kravlje mleko sadrže približno istu količinu masti, ali se njihov sastav znatno razlikuje.

 

Osmotsko opterećenje bubrega kod ishrane majčinim mlekom iznosi 14,2 mOsm, dok je kod ishrane kravljim mlekom znatno veće, 40,1 mOsm. U po­većanju osmotskog opterećenja bubrega osim proteina, kojih u kravljem mleku ima u višku, učestvuje i višak soli. Prema tome, renalna funkcija koja kod novo­rođenčeta još neu potpunosti razvena, kod ishrane humanim mlekom nosi trećinu opterećenja u odnosu na ishranu kravljim mljiekom.