Prirodni lek koji raste u vašem dvorištu: Kopriva, tušt i maslačak!

Optimalno zdravlje možete postići samo ako živite u savezu sa prirodom.Uzgoj vlastite hrane je odličan način da uspostavite kontakt s prirodom. Ali jeste li razmišljali o samoniklim biljkama u vašem dvorištu?

Biljke koje smatrate „korovom“ mogu biti ukusni ako ih pripremite na odgovarajući način. Ove biljke nisu samo besplatna hrana, nego mogu poslužiti i kao besplatan prirodni lijek.

Tušt

Prvo pogledajte zvezdu samoniklih biljaka – tušt, Portulaca oleracea. Tušt je prava riznica omega-3 masnih kiselina toliko bitnih za naše zdravlje. Postoji velika verovatnost da ova biljka upravo sada raste u vašem dvorištu, jer prema statistici, on jenajprošireniji „korov“ na svetu.

Tušt je minijaturna biljka, sa sočnim mesnatim listovima i crvenkastim stabljikama. Raste kao samonikla biljka u dvorištima, uz reke, potoke, kanale i rubove šume. Otporan je na visoke i niske temperature i sušu, uspeva na lošem zemljištu.

Druga imena za tušt su tušanj, tušac, tušnjak i portulak. Tušt je odličan izvor antioksidanata, vitamina C, A, B i E te omega-3 masnih kiselina.

Osim obilja omega-3 masnih kiselina, tušt sadrži: šest puta više vitamina E od spanaća, sedam puta više beta-karotena nego šargarepa, 25 mg vitamina C po šoljici (20% preporučenog dnevnog unosa) magnezijuma, kalcijuma, železa, vitamina B2, kalija, fosfora i mangana.

Njegovo mlado lišće i stabljike idealni su u salatama i sendvičima. Tušt je bogat pektinom, pa se može koristiti za zgušnjavanje supa i variva.Tušt je vrlo koristan ukoliko imate mokraćne ili probavne probleme. Ima antigljivično i antimikrobno delovanje. Koristan je i kod kožnih bolesti – pozitivno deluje na akne, psorijazu i opekotine.

Salata od tušta:

Naberite dosta mladih izdanaka tušta. Operite tušt u cedilu, kratko prokuvajte u slanoj vodi i izvadite ga u zdelu. Dodajte naseckani beli luk i zalijte maslinovim uljem, posolite i popaprite malo. Dobro promešajte i jedite ga kao salatu ili prilog.

Maslačak

Verovatno ste već upoznati s maslačkom. Ne postoji dvorište u kojem nije nikao maslačak ili dva, ali obično ga doživljavamo samo kao cveće.

Lišće maslačka možete koristiti u salatama, supama i sokovima. Možete ga pripremiti na isti način kao spanać. Lišće i cvet maslačka možete osušiti i praviti od njih čaj.  Koren možete osušiti i ispeći, te ga koristiti kao zamenu za kafu, a od cveća napraviti vino.

Maslačak ima antioksidativna svojstva i sadrži spojeve taraxacin i taracerin, zajedno s inulinom i levulinom, zahvaljujući kojim ima izvanredna lekovita svojstva: djeluje kao prirodan laksativ i diuretik, pomaže kod nadutosti i edema, normalizuje nivo šećera i holesterola u krvi, poboljšava apetit i stimuliše rad želudca, čisti i regeneriše jetru, pomaže kod opekotina i uboda.

Maslačak takođe poseduje antivirusna svojstva i može biti koristan u borbi protiv herpesa i AIDS.

Kopriva

Zadnja na našoj listi ali ne i manje važna je kopriva – urtica dioica. Ispod njenih listova kriju se žarnici – dlačice koje sadrže mešavinu spojeva uključujući histamin, serotonin i acetilkolin. Ako ih dotaknete, dlačice izliju ovaj sok na kožu što izaziva žarenje. Upravo zbog toga većina nas pre konzumiranja kuva koprivu.

Međutim kopriva se može koristiti i sirova – odstraniti hemijske tvari koji izazivaju žarenje možete i potapanjem u hladnoj vodi.

Kopriva ima visok deo železa, kalija, mangana, kalcija i vitamina A, C, D i K. Jedna šoljica koprive vas opskrbljuje sa neverovatnih 1.790 IU vitamina A, što je čak 300% preporučenog dnevnog unosa.

Delovi koprive koji se najčešće konzumiraju su lišće i njen koren.

Spomenuli smo samo tri samonikle biljke, koje možete koristiti kao hranu i lek. Zapravo, postoji ih mnogo više.

U literaturi opisano je nekoliko hiljada samoniklih biljaka. Preporučujemo da novu hranu u jelovnik uvodite postepeno. Naučite dobro raspoznavati samonikle biljke pre što ih počnete koristiti.

A kada ih dobro upoznate – neće biti kraja maštovitim i zdravim jelima na vašem stolu.