Erektilna disfunkcija: Poremećaj koji muči sve više muškaraca. Ali zašto je i dalje tabu?
Erektilna disfunkcije (ED) je trajna ili povremena nesposobnost muškarca da postigne i/ili održi erekciju dovoljnu za seksualnu aktivnost. Ovo je tema o kojoj se zbog osećaja nemoći i stida uvek razgovaralo s ustezanjem, kako sa seksualnim partnerom, tako i sa lekarom. Problem sa erekcijom pogađa osim zrelijih muškaraca, sve više i mlađe muškarce. Lekarski pregledi kao i kvalitetni saveti stručnjaka su svakako neophodni, jer slaba erekcija kod muškaraca i uopšte problemi sa potencijom mogu ukazivati i na puno teže bolesti koji se kriju iza ovog poremećaja.
Sporadični problemi sa erekcijom nisu razlog za zabrinutost, ali ukoliko učestaju, postaju problem ne samo za muškarca nego i za njegovu partnerku (stres, gubitak samopouzdanja), što može proizvesti niz komplikacija u njihovom odnosu. Prema nekim statistikama, erektilna disfunkcija pogađa od 20 do 30 odsto muške populacije širom planete. Međutim, stručnjaci upozoravaju da će taj procenat za deset godina biti udvostručen. Veliki problem predstavlja činjenica da muškarci koje muči slaba erekcija nikada ne potraže lekarsku pomoć, a odlazak urologu najčešće odlažu zbog straha i stida, čak i onda kada osećaju fizički bol.
Šta prosečan srpski muškarac radi kada dođe do toga da prvi, a nakon toga i drugi i treći put zakaže u krevetu? Nažalost statistike iz uroloških ordinacija govore da se ne obraćaju lekarima, kao što bi bilo očekivano. Umesto kod stručnog lica, pomoć će pre potražiti na Internetu, misleći da tako ne rizikuju da neko sazna za njihov problem i da ih sažaljeva. A na Internetu, kao i po pitanju bilo kog drugog „izlečenja“, nudi se sve i svašta, bez garancije, kontrole i potvrde o neželjenim efektima…. O eventualnom uspehu terapije svedoče samo kolege “po muci” sa raznih foruma, koji će u srpskim uslovima (možda), podeliti svoja dobra iskustva sa sličnim preparatom. Iskusni muškarci koji su pribegavali upotrebi sličnih preparata znaju i za neželjene momente i za mogućnosti ugrožavanja sopstvenog zdravlja.
Ali i pored toga, samo 10% muškaraca sa ovim problemom će se za pomoć obratiti svom lekaru.
Prvi korak sa lečenjem erektilne disfunkcije je odlazak lekaru, što se, na našim prostorima, pokazalo kao dosta težak korak.
Lekarski pregled započinje detaljnim razgovorom o polnom životu i problemu s erekcijom. Nakon osnovnih analiza (nivo šećera u krvi i masnoća u krvi) sledi fizički pregled polnih organa, kao i merenje krvnog pritiska, određivanje nivoa testosterona, pregled nadbubrežne žlezde i štitnjače, kako bi se eliminisali ili definisali mogući organski uzročnici. Lečenje impotencije treba prepustiti specijalistima urolozima i seksolozima, koji u zavisnosti od godina muškarca, opšteg stanja, udruženih oboljenja, želja i očekivanja, pravi se algoritam lečenja za svakog pacijenta ponaosob.
Postoje brojni načini lečenja, no danas najpopularniji i najefikasniji način je lečenje lekovima, tzv. inhibitorima fosfodiesteraze tipa 5 (PDE-5 inhibitori): tadalafil, sildenafil i vardenafil. Ovi lekovi deluju samo ukoliko postoji seksualna stimulacija, tako što povećavaju protok krvi kroz penis. Deluju brzo i uspešno omogućavaju postizanje i održavanje erekcije tokom polnog odnosa, a imaju mali broj neželjenih efekata slabijeg intenziteta.
Lekovi iz ove grupe su do skoro uzimani samo “po potrebi” – 30 do 60 min pre planiranog seksualnog odnosa. Između sebe se razlikuju po dužini dejstava. I dužina dejstva se kreće od 4-5 sati kod sildenafila, do 36 sati kod tadalafila. Dakle u pomenutom vremenskom intervalu muškarac koji ima problem sa potencijom, uz pomoć ovih lekova i ukoliko ima seksualnu stimulaciju, može da postigne i održi erekciju na zadovoljavajućem nivou.
Od pre par godina odobrena je svakodnevna upotreba molekule tadalafila u dozi od 5mg u terapiji erektilne disfunkcije. Lek sa ovim režimom doziranja je pogodan za muškarce koji su uzimali lekove iz grupe PDE5 inhibitora češće od dva puta nedeljno.
I da zaključimo, prosečan Srbin bi trebao da razvije naviku posete urologu, savetovanja sa njim i upotrebe onih preparata koje mu je urolog preporučio. Tako njegov problem ostaje dalje ličan, ali ga je podelio sa onim ko, realno, jedini može da pomogne.
Dr Nikola Lukač, urolog, KBC Bežanijska kosa