Psorijaza je jedna od najčešćih kožnih bolesti, a zahvata 1-2% populacije. To je hronični upalni poremećaj kože obeležen eritema, oštro ocrtanim papulama ili okruglim plakovima koji su prekriveni srebrnkastim lako lomljivim ljuskama. Svrab je promenljivog intenziteta.
Psorijaza
Psorijaza je jedna od najčešćih kožnih bolesti, a zahvata 1-2% populacije.
Etiologija i klinička slika:
To je hronični upalni poremećaj kože obeležen eritema, oštro ocrtanim papulama ili okruglim plakovima koji su prekriveni srebrnkastim lako lomljivim ljuskama. Svrab je promenljivog intenziteta. Najčešće su lokalizacije laktovi, kolena, gluteusi i vlasište. Lezije su obično simetrične. Cesto se pojavljuje na traumatiziranim oblastima (Koebnerov ili izomorfni fenomen). Većina pacijenata imat će stabilne, sporo rastuće infiltrirane plakove koji se jako sporo menjaju. Eruptivne psorijazu u dece i mladih obilježava razvoj mnogobrojnih malih lezija nakon infekcije gornjeg respiracijskog trakta sa P-hemo-litičnim streptokokima.
U oko polovine obolelih zahvaćeni su i nokti na rukama, pa nastaju tačkaste rupice, otvrdnuće noktiju ili subungualna hiperkeratoza. Oko 50-10% psorijatičara žali se na probleme sa zglobovima, najčešće kada postoji i zahvaćenost noktiju. Premda neki pate od reumatoidnog artritisa (vidi pogl. 285), mnogi boluju od bolesti zglobova posebno povezanih sa psorijazom, a to su: (1.) bolesti ograničene na jedan ili nekoliko malih zglobova (70% slučajeva), (2.) seronegativne bolesti slične reuma-toidnom artritisu, (3.) zahvaćenosti distalnih, interfalangijskih zglobova, (4.) težak destruktivni artritis s razvojem „mutilacijskog artritisa“ i (5.) bolesti ograničene na kičmu.
Histološka slika može biti promjenljiva, ali obično već rane lezije ili uznapredovali rub dobro razvijenog plaka ukazuju na dijagnozu. U epidermisu se pojavljuje elongacija mrežastih izbojaka, suprapapilno stanjenje, gubitak granulnog sloja, parakeratotični keratin i intraepi-dermalne nakupine neutrofila. U dermalnoj papili obično se nalaze proširene kapilare i mononuklearni ćelijski infiltrat.
Lečenje:
Lečenje zavisi o tipu, lokalizaciji i proširenosti bolesti. Sve bolesnike treba upozoriti da izbegavaju preveliko isušivanje ili iritaciju kože te da održavaju potrebnu hidrataciju kože. U većine bolesnika sa lokalizovanom psorijazom tipa plaka može se dosta postići srednjepotentnim, lokalnim glukokortikoidi, premda njihova duža primena često dovodi do nedelotvornosti. Delotvornost lokalne primene glukokortikoida može se pojačati ako ih koristimo u kombinaciji sa keratolitičnim agensima, npr salicilnom kiselinom koja uklanja površinske ljuske i omogućava bolje prodiranje. Star je ali i korisan način i upotreba ugljenog katrana (1-5% u osnovnoj masti) u kombinaciji sa terapijom ultraljubičastim svetlom.
Ultraljubičasto je svetlo korisno za proširene oblike psorijaze. Ultraljubičasta B (UV-B)-spektar efikasan je kada se primijeni sam iu kombinaciji sa ugljenim katranom (Goeckermanova metoda) ili s antralinom (Ingramu metoda). Mogu se koristiti i prirodna sunčana svetlost i veštački izvori svetlosti. U lečenju psorijaze izrazito je efikasna kombinacija ultraljubičastog A (UV-A)-spektra uz primenu ili oralnih ili lokalnih Psoralena, ali je zbog fotosenzitivnog potencijala Psoralena i nepoznate kasne toksičnosti ova terapija ograničena.
U slučaju proširenog oblika bolesti koriste se i druga sredstva. Metotreksat je koristan u slučaju propratnog psorijatičnog artritisa. S obzirom na njegovo kasno toksično delovanje na jetru, upotreba je ograničena na pacijente sa proširenim oblikom bolesti koji ne reaguju na standardne lekove. U nekih bolesnika sa teškim oblikom psorijaze delotvoran je i sintetski retinoidni etretinat, ali kako ima jaki teratogeni efekat sa izrazito dugim poluživot u tkivu, ne sme se propisivati ženama u fertilnoj dobi.